Википедија

Бели медвед — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 22:
Као [[морски сисар]], бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води.<ref>[http://animaldiversity.ummz.umich.edu/site/accounts/information/Ursus_maritimus.html ADW: Ursus maritimus: INFORMATION{{Ботовски наслов}}]</ref> У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни [[фока]]ма, младим [[морж]]евима и [[китови]]ма, иако је спреман да поједе све што може да убије.
 
Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед [[глобално загревање|глобалног загревања]] имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.<ref name=autogenerated1>{{IUCN2006| assessors = Schliebe ''et al''| year=2006|id=22823| title = Ursus maritimus| downloaded = 09 May 2006}}</ref><ref>{{cite web|title=Polar bear 'extinct within 100 years' | url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/2642773.stm | work = BBC | accessdate=01. 02. 2006.}}</ref><ref>* {{cite web|title=Endangered Species Act Listing Process for Polar Bears Underway | url = http://www.biologicaldiversity.org/swcbd/species/polarbear/index.html | work = Center for Biological Diversity | accessdate = 28. 707. 2006. }}
* Barber, D.G., Iacozza, J. Historical analysis of sea ice conditions in M'Clintock Channel and the Gulf of Boothia, Nunavut : implications for ringed seal and polar bear habitat. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004. pp. 1–14
* Stirling, I., Lunn, N.J. Iacozza, J., Elliott, C., Obbard, M. Polar bear distribution and abundance on the southwestern Hudson Bay coast during open water season, in relation to population trends and annual ice patterns. ''Arctic'' 57(1) Mar. 2004. pp. 15–26
Ред 35:
Крзно белог медведа је беле боје и обезбеђује добру камуфлажу и изолацију. Са годинама може да постане жуто. Крзно ради по принципу стаклене баште - претвара сунчеву светлост у топлоту коју упија медвеђа црна кожа. Тврда длака на јастучићима шапа пружа изолацију на леду.
 
Бели медведи постепено мењају длаку од маја до августа<ref>Kolenosky G. B. 1987. Polar bear. pp. 475–485 -{in}- Wild furbearer management and conservation in North America (M. Novak, J. A. Baker, M. E. Obbard, and B. Malloch, eds.). Ontario Fur Trappers Association, North Bay, Ontario, Canada.</ref>; међутим, за разлику од осталих арктичких сисара (на пример, [[поларна лисица|поларне лисице]]), они се не пресвлаче у тамније крзно током летњих месеци ради камуфлаже. Длака испод крзна такође потпомаже изолацији: она загреје телесну температуру за 10&nbsp;°C и невидљива је за инфрацрвене фотографије јер не одаје скоро нимало топлоте, само су њушка и дах видљиви.<ref name = biologicaldiversity.org>{{cite web|title=Natural history | work = Center for Biological Diversity | date = 15. 202. 2005. | accessdate = 28. 707. 2006. | url = http://www.biologicaldiversity.org/swcbd/species/polarbear/nat-hist.html}}</ref> Када се држи у топлијим условима, длака медведа постаје светло зелена. То је због [[алге|алги]] којима длака током топлих услова представљају одличан дом.
 
Спољашња длака је 5-15 [[центиметар]]а дебљине.<ref>{{Cite book|last=Uspenskii | first = S. M. | title = The Polar Bear | year=1977 | publisher = Nauka | location = Moscow}}</ref> Међутим, на предњим ногама мужјаци имају значајно дужу длаку која расте све док медвед не напуни 14 година. Ова особина наговештава да представља облик завођења женки, налик [[лав]]љој гриви.<ref name="Dimorph"/>
Ред 44:
Студија објављена 1996. године је открила да мрки медведи са такозваних АВС острва у Аљасци деле најближег заједничког претка са белим медведима него са било којим другим мрким медведима на свету.<ref name="Waits">{{cite web|url=http://www.cnrhome.uidaho.edu/documents/Waits%20et%20al%201998%20cb.pdf&pid=78496&doc=1| title = Mitochondrial DNA Phylogeography of the North American Brown Bear and Implications for Conservation| accessdate=01. 08. 2006.| author = Lisette P. Waits, Sandra L. Talbot, R.H. Ward and G. F. Shields| date = April 1998| publisher = Conservation Biology| pages=408-417|archive-url= https://web.archive.org/web/20110512212252/http://www.cnrhome.uidaho.edu/documents/Waits%20et%20al%201998%20cb.pdf%26pid%3D78496%26doc%3D1|archive-date = 12. 05. 2011|dead-url= yes|df= }}</ref>
 
Верује се да се бели медведи могу наћи широм Арктика. Најјужнија тачка њихове постојбине је [[Џејмсов залив]] у [[Канада|Канади]], док северније од 88. степена популација опада. Процењује се број медведа између 20.000 и 25.000.<ref>{{cite web|title=Bear Facts | work = Polar Bears International | url = http://www.polarbearsinternational.org/bear-facts/ | accessdate = 28. 707. 2006. | archive-url = https://web.archive.org/web/20100210010512/http://www.polarbearsinternational.org/bear-facts | archive-date = 10. 02. 2010 | dead-url = yes | df = }}</ref>
 
== Лов и исхрана ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бели_медвед”