Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.186.78.165 (разговор) на последњу измену корисника 178.221.223.46 ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{друге употребе}}
[[Датотека:Groty mechowskie.jpg|мини|десно|Пећина]]
[[Датотека:Cuevas de Acsibi, Salta (Argentina).jpg|мини|десно|Пећина]]
Линија 10 ⟶ 9:
У [[Србија|Србији]] су предоминантне пећине у крашком [[рељеф]]у, с обзиром да је карст веома заступљен.
== Подела пећина ==
Пећине се могу дефинисати и као дугачки и често веома разгранати подземни, хоризонтални или благо нагнути, канали који се пружају дубоко у унутрашњост кречњачких маса. Постоје и примери пећина са стрмим каналима.
Зависно од тога да ли у пећинама постоји речни ток или не, оне се могу поделити на речне и суве.
Речне пећине су, у морфолошком и хидрографском погледу, најзначајнији облици у унутрашњости кречњачких маса. Кроз њих, компликованим системима подземних канала, теку праве „пећинске реке”. У великом броју случајева ове реке су разгранате попут површинских подземних токова. Пећинске реке могу отицати слободно-гравитационо, под деловањем Земљине [[Гравитација|гравитације]] или асцедентно, под утицајем [[Хидростатички притисак|хидростатичког притиска]].
Према хидрографској функцији речне пећине деле се на понорске и сифонске. Понорске пећине представљају или су представљале [[Понор|понор]]е површинских водених токова ([[Понорница|понорница]]) док сифонске представљају пећинске канале кроз које избијају или су некад избијали подземни водени токови на површину у виду [[Врело|врела]]. Примери оваквих пећина у Србији су понорска пећина [[Пандирало |Пандирало]], понор [[Сврљишки Тимок|Сврљишког Тимока]] и сифонска пећина [[Гаура Фундоњ |Гаура Фундоњ]], код села [[Подгорац (Бољевац)|Подгорца]], на источним падинама [[Кучај]]а.
У природи се срећу случајеви комбинације понорске и сифонске пећине. Овакве комбинације називају се тунелским пећинама. Пример тунелске пећине у Србији је Велика пећина, код села [[Дубока (Кучево)|Дубоке]], у близини [[Кучево|Кучева]].
У зависности од режима воденог тока речне пећине деле се на сталне и периодске речне пећине.
Суве пећине сачињава мрежа пећинских канала који су стално ван хидрографске функције. Према броју отвора оне се могу поделити на „затворене” и суве тунелске пећине. Морфолошко-хидролошка еволуција ових пећина, кроз које више не протичу речни токови, везана је за рад воде прокапнице и за процес обурвавања пећинских таваница. Корозивним деловањем воде прокапнице (понируће воде од атмосферских падавина) шире се пукотине на таваницама пећине и оне нарастају у висину. Рад воде прокапнице је и акумулативан. Акумулативан рад манифестује се у стварању [[пећински накит|пећинског накита]]. Примери сувих пећина су [[Преконошка пећина]] (у [[Сврљишке планине|Сврљишким планинама]]), [[Велика Атула |Велика Атула]] на [[Бељаница|Бељаници]], [[Владикине плоче]] у долини [[Височица|Височице]] итд. Суве пећине представљају далеко одмакли стадијум морфолошко-хидролошке еволуције пећина и [[Крас|крас]]а уопште.
Пећине чији се канали налазе на различитим нивоима могу имати канале који су суви и канале кроз које протиче вода. Пример такве пећине је [[Влашка пећина]] у долини [[Ресава (река)|Ресаве]].<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
== Литература ==
Линија 19 ⟶ 35:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Caves}}
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Пећине|*]]
| |||