Јелисавета Дојкић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 45:
Јелисавета је рођена у [[Крагујевац|Крагујевцу]] [[14. април]]а [[1896]]. године. Била је једино дете ''Ленке'' и ''Аранђела Васиљевића'', који је био управник имања [[Петар I Карађорђевић|краља Петра]], а поседовао је и своју библиотеку, па је Јелисавета од малена имала прилику да се образује . Док је још била дете, са родитељима се преселила у [[Општина Топола|Тополу]], где је завршила основну школу, где се посебно интересовала за краснопис и била одличан ђак<ref name="jelivaseta"/>.<br>Након завршетка основне школе Јелисавета је на наговор оца завршила курс прве помоћи, непосредно пре [[Први светски рат|Првог светског рата]].
 
У јеку рата, у [[јесен]] [[1915]]. године, Јелисавета се са оцем и стрицом Перишом упутила упутила према [[Крагујевац|Крагујевцу]], док су њена мајка Ленка и бака остале у [[Општина Топола|Тополи]]. Након [[Крагујевац|Крагујевца]], ишли су у [[Краљево]], [[Нови Пазар]], прошли [[Пећ]] и наставили даље како би свој помагали рањеницима и донели медицински материјал.<br>На путу после [[Рожаје|Рожаја]], Јелисавета је прво спасила живот једном детету, а након тога превијала ране војника и цивила који су повређени од бомби.<br>Њен отац ''Арађел Васиљевић'' оболео је од [[тифус]]а и преминуо у [[Лијева Река|Лијевој Реци]] у [[Сеница|Сеници]]. Јелисавета је тежила ка томе да испуни жељу свога оца да буде болничарка и помаже људима<ref name="jelivaseta"/>.<br>Након лечења и неговања рањеника у [[Скадар|Скадру]], стигла је у град [[Свети Јован (Медовски)|Свети Јован Медовски]], где ју је сачекало хиљаде избеглица и војника којима је требалабила потребна медицинска помоћ. Након тога укрцала се на санитетску лађу које је пловила ка [[Крф]]у и представила се као болничарка, а након што је стигла на [[Крф]], јавила се српском превијалишту где су је примили као једину жену болничарку. Одмах по јављању на дужност, сачелао ју је четрдесет рањеника, а сваког часа пристизали су нови рањеници, болесници од [[Дизентерија|дизентерије]] и [[Епидемични пегавац|пегавца]]<ref name="jelivaseta"/>.
 
Због своје изузетне пожртвованости и помоћи болесницима и рањеницима при повлачењу српске војске преко [[Албанија|Албаније]], одликована је [[Албанска споменица|Албанском споменицом]]<ref>{{Cite book|last1= Марјановић|first1= П.|last2=Костић|first2= Р. |title= Носиоци Албанске споменице |year=1998|url= |publisher= Народни музеј Београд|location= Београд|id=}}</ref>.<br>Године [[1917]]. оболела је од упале слузокоже дисајних путева. Из [[Солун]]а где се тада налазила упућена је америчком [[Црвени крст|Црвеном крсту]] у [[Берн]]], а након тога у [[Бриндизи]] и [[Рим]], а онда на [[Корзика|Корзику]] и у [[Ница|Ницу]], где је срела ''Косту Јовановића'', српског архитекту и добила информацију да јој је мајка преминула. У [[Ница|Ници]] је боравила у дому [[Бранислав Нушић|Бранислава Нушића]]<ref name="jelivaseta"/>, коме је причала о повлачењу [[Српска војска|српске војске]].