Војнић — разлика између измена

|популација = {{increase}} 1.221

|гшир = 45.32506384340613432593

|гдуж = 15.69623233175747869582

Војнић се налази око 25 км од [[Карловац|Карловца]], недалеко од [[босна и Херцеговина|босанскохерцеговачке]] границе. До [[1997]]. године Војнић је био дио [[Сисачко-мославачка жупанија|Сисачко-мославачке жупаније]]. Кроз Војнић протиче [[Река Радоња|река Радоња]].

На простору општине Војнић још у [[средњи век|средњем веку]] постојала је општина Коларић у којој су сви становници били слободни сељаци. Титулу им је подарио [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарски]] краљ [[Бела IV]]. Од настанка градића Војнића за време [[Османско царство|турских]] ратова, Војнић улази у састав [[Војна крајина|Војне крајине]]. Имао је улогу обрамбеногодбрамбеног града према [[Босна|Босни]] којег су населили [[Срби]] у [[17. век|17. вијеку]].

Јача насељавања подручја Војнића извршена су у време трећег рата [[Аустрија|Аустрије]] с Турском, када је после [[Београдски мир|Београдског мира]] ([[1739]]) Аустрија изгубила предијеле с десне стране [[Уна|Уне]]. Тада јесе велики број српских породица преселио у [[Банија|Банију]], али их је доста стигло и у предио Војнића.

У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], током владавине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], велики број Срба је убијен. Тако се између осталог 17. априла [[1942]]. догодио масакр у православној цркви у Војнићу, када је 64 особе закључано у цркву која је затим спаљена.<ref>{{cite web|url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title= Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало|first=Ђуро|authorlink= |coauthors= |date=|format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=06. 07. 2012}}</ref> Такође је 351 становникастановник Војнића убијеноубијен у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]].{{чињеница|date=10. 2017. }}

У срезу Војнић приређено је неколико масовних покоља. Из самог Војнића више од 100 Срба убијено је само једног дана 29. јула 1941. на месту званом „Змијин јарак" и то ударцима чекића. У овом селу нарочито је много страдала општина Крњак, где је било неколико масовни покоља. Само крајем јула 1941. поубијано је око 530 Срба из ове општине. Једног дана у лето 1941. године у Војнићу усташе су похапсиле око 400 људи, стрпале их у камионе и одвели до шуме зване „Лоскуња“, на путу Војнић-Тушиловић. Пошто су их избацили из камиона, наредили су боље обученима да се свуку, па су их затим побили ударајући их чекићем и крампом-будаком у главу. "Немогуће је описати пером или изрећи људским језиком грозоте и патње тих мученика. СапсењеСпасење је било за онога ко је добио јачи ударац у главу од кога је одмах умро“. Најтеже је било за оне који су били теже рањени, јер су неколико дана страшно мучени, а били су чувани да не би ко покушао да их ослободи. После неколико дана неке су поубијали, а неке оставили да остану у најтежим мукама. Тада су успели да се спасу свештеник Јанко Ђ. Малобабић (парох у оближњој Рјеци) и још два земљорадника, који су побегли у оближњу шуму.

У село Војишницу, срез Војнић, 29. јула 1941. године дошле су усташе из Загреба заједно са шефом загребачке полиције Владимиром Церовским „и кога су год од Срба нашли на путу, пред кућом или у кући тога су хватали и трпали у камионе“. Почетком августа усташе су наставиле хапшење Срба у Војнићу и околини“. “Већ рано у зору растурили су се по српским селима, пуцали и купили Србе.<ref>Душан Еромић, приватни чиновник из Војнића, Београд 28.9.1941. год. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}

У срезу Војнић, порушену су и попаљене цркве у Доњем Будачком, Горњем Будачком, Широкој Реци, Вељуну, Перјасици, Војнићу, Повоју, Краку, Крстињу, Коларићу и Дуњаку. Нарочито је било свирепо спаљивање цркве у Коларићу са којом су спаљени и људи који су њој затворени а са њима и жене које су тим затвореницима донеле храну. „Те су људе свлачили голе и посипали их жеравицом и сви ти јадници изгубили су своје мукотрпне животе у најстрашнијим мукама“.<ref>Највећи злочини садашњице : патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991)., стр. 173</ref>

У Војнићу је 1991. године број Срба износио 90%. Многи од њих су протерани у [[Операција Олуја|операцији Олуја]] [[1995]]. године. Први од њих који су се вратили [[1997]]. дочекани су демонстрацијама и антисрпским графитима. Ситуација је данас боља, и процјењује се да Срба има око 6555%. У јануару [[2007]]. године постављене су двије [[Ћирилица|ћириличне]] табле и [[Српска застава|српска тробојка]] на зграду општине.

|'''бр. становника'''

| style="text-align:right;"| 1.156 221