Нови Пазар — разлика између измена

м (Разне исправке)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
У анархији, која је све више узимала маха, Нови Пазар се није више могао дићи до некадашњег напретка. Пошто је старо [[Трговиште]], вероватно још у 16. веку расељено, Нови Пазар се крајем [[18. век]]а звао и Трговиште, или као и данас, и само Пазар. Онда је крајем 18. века настало за Србе у Новом Пазару најтеже вријеме. [[1788]]. новопазарски Турци упали су до [[манастир Љубостиња|манастира Љубостиње]] и запалили га, а [[1790]]. запалили су и [[манастир Студеница|манастир Студеницу]], и у Нови Пазар довели на заточење новембарчког [[игуман]]а са тројицом [[јеромонах]]а, док су други јеромонаси са моштима Св. Првовенчаног Краља једва побегли преко [[Београд]]а у [[Панчево]]. У ово време је, на раздобљу 18. и [[19. век]]а, у тврђави на брегу изнад вароши, столовао новопазарски [[паша]] и управљао је старом Рашком или [[Новопазарски санџак|Новопазарским санџаком]]. И поред свих турских зулума Срби су се у Новом Пазару ипак држали. 1807. у вароши је било око 12.000 становника, од ових Турака свега око 5.000, [[Јевреји|Јевреја]] око 100, [[Роми|Рома]] око 600, а остало су били Срби.
 
После устанка у [[Шумадија|Шумадији]] ([[1804]]), Срби су [[1809]]. заузели иослободили Нови Пазар, попалили га па се повукли након турске офанзиве на Србију и [[Слом Првог српског устанка|слома устанка]]. Онда се много Пазараца исељивало у Шумадију. Нови Пазар се [[1822]]. рачунао као најважнија трговачка варош у Босни после Сарајева. [[1838]]-[[1839]]. ту је било седиште и [[Енглеска|енглеског]] вицеконзула. [[1836]]. је имао око 7.000 становника, поред Срба православних и муслимана, нешто [[Албанци|Арнаута]], [[Цинцари|Цинцара]], Јевреја и Рома. [[1857]]. имао је 12.000 становника, са 1.500 муслиманских и 100 православних кућа.
 
Све до окупације Босне ([[1878]]) Нови Пазар је важио као врата Босне, посредовао је у саобраћају између [[Сарајево|Сарајева]], [[Солун]]а и [[Истанбул|Цариграда]], водио је трговину са Дубровником и [[Скадар|Скадром]]. Онда су прекинуте старе везе с Босном, а трговина Новог Пазара, који је још [[1873]]. преко [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]] добио везу са косовско-вардарском жељезничком пругом, окренула се Солуну. У последње турско време је био седиште многих [[бег]]ова, који су држали околна села као своје [[Читлук (имање)|читлуке]], а својом обешћу и [[опресија|зулумима]] чинили варош једном од најанархичнијих ондашње европске Турске. Поред њих и Турака ерлија (грађана), у вароши је било и много [[мухаџири|мухаџира]] (бегунаца) из [[Никшић]]а и Босне.
Анониман корисник