[[Влада Милана Пироћанца]] јeје предложила Круни да сeсе yу целој земљи изврше нови посланички избори за Законодавну скупштину, надајући сeсе при томе да ће за себе моћи да постигне једну парламентарну већину, како би доцније, према уставним одредбама, могла да изврши изборе за Велику народну скупштину која јeје једино била надлежна за питање измене Устава.
Краљевим указом били сeсе одређени избори за [[7. септембар]] 1883, с тим да сeсе новоизабрана Скупштина састане yу ванредан сазив 15. септембра како би узела yу претрес железничку конвенцију са Аустријом, Турском и Бугарском. Резултат избора показао сeсе као неповољан за владу Милана Пироћанца и напредњаке: опозиција јeје на изборима добила 102 мандата, ([[Народна радикална странка|радикали]] 72, [[Либерална странка (Србија)|либерали]] 30), према 24 мандата колико су yу свему добили напредњаци. У осам срезова избори су протекли yу нереду или уопште нису били ни извршени. Краљ јeје, на основу Устава, имао право да постави још 44 посланика; на предлог владин он јeје то и учинио, али ни тај број није био довољан да би осигурао влади потребну већину за рад.<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 97)]</ref>
