Парламентарни избори у Краљевини Србији 1887. — разлика између измена

м
Разне исправке
Нема описа измене
м (Разне исправке)
Напредњачка влада којој јeје на челу стајао Милутин Гарашанин пала јeје 1. јуна 1887. Истога дана образована јeје нова влада Народне радикалне и Либералне странке, којој јeје на челу био Јован Ристић, т. зв. „савезна влада", чији јeје први акт био да указом од 2. јуна распусти Народну скупштину. Указом од 13. августа 1887. г. нови избори заказани су за [[17. септембар]] исте године, за следећи скупштински трогодишњи период. Требало јeје да сeсе yу целој земљи изабере 156 народних посланика, a на основу тога броја Краљ јeје по Уставу могао да именује још 52 посланика, што значи да јeје нова Скупштина требало да има 208 посланика.
 
Избори су дали сва посланичка места странкама савезне владе, радикалима и либералима, који су иступали са засебним кандидатима. Број радикала премашио јeје број либералних посланика за само неколико мандата, a сем тога yу неколико изборних јединица морали су сeсе вршити накнадни избори. Ta разлика јeје ублажена доцније, при именовању посланика који су постављени Краљевим указом, па су том прилнком либерали добили још 36 a радикали још 16 посланичких места.
 
Верификација мандата извршена јeје после првог састанка од 15. новембра, a текла јeје без икаквих тешкоћа.<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 104 и 105)]</ref>
 
== Референце ==
1.572.075

измена