Манастири Епархије нишке — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м popunjavanje sablona page |
||
Ред 4:
Обнављајући многе старе светиње народ овог подручја Србије сачувао је византијске тековине Хришћанства зачетог на овом простору и православне законе и српску духовност. Зато, је сам чин упознавања са овим манастирима једнако важан за обнову порушених и изградњу нових на простору [[Јужна и источна Србија|Јужне и источне Србије]].
== Историјат ==
Историја многих манастира Епархије нишке није позната, па се она може надокнадити сагледавањем историјских података о областима у којој је поникао сваки од манастира, посебно. Након обнове Пећке патријаршије 1557. године нишка митрополија у историји српске православне цркве имала је значајно место.<ref>Р. Самарџић, ''Српска православна црква y XVI u XVII веку'', Историја српског народа III—2, Београд (1993).
Најновија истраживања иду у прилог чињеници да је делатност патријарха Пајсија у области Ниша, као и широм Пећке патријаршије, допринела оживљавању културног и црквеног живота, јер је он створи атмосферу у којој су манастири и цркве грађене, обнављане и осликаване.<ref>П. Слијепчевић, ''Пајсије, архиепископ пећки и патријарх српски као јерарх и књижевни радник'', Богословље VIII (Београд 1933) pp. 266-283</ref> Под његовим благословом у сеоском окружењу Ниша граде се и обнављају храмови, пишу и украшавају књиге.
{{цитат2|„Ова чињеница досад је запостављана, што је имало за последицу да је прва половина 17. века на овим просторима остала недовољно разјашњена. Манастир Св. Богородице у Сићеву је једино у целости сачувано сведочанство ο другачијим, за православни живаљ подношљивим културно-историјским околностима у нишком окружењу, чему је делатност патријарха Пајсија умногоме допринела.<ref>С. Петковић, ''Српски патријарси XVI и XVII века као ктитори'', Зборник у част Војислава Ђурића, Београд (1992).
== Значај ==
| |||