Обала — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Океанографска терминологија помоћу геџета HotCat |
Нема описа измене |
||
Ред 11:
Обала се према врсти водене површине са којом копно долази у контакт дели на: [[море|морску]], [[река|речну]] и [[језеро|језерску]] обалу.
== Генетска класификација обала ==
Обале су морфолошки разноврсне. То је нарочито уочљиво код обала које су у блиској геолошкој прошлости потопљене услед младих трансгресија тако да је њихов примарни рељеф веома добро очуван. Такве обале називају се „ингресионе обале”. Ингресионе обале представљају примарни тип обала у њиховој генетској класификацији.
Према пореклу примарног рељефа, ингресионе обале деле се на тектонске и [[Ерозија|ерозивне]].
Ингресионе тектонске обале постале су потапањем тектонског рељефа. Зависно од врсте [[Тектонски покрети|тектонских покрета]] који су узроковали настанак одређеног рељефа на обалама разликују се ингресионе епирогене, раседне, набране и [[Вулкан|вулкан]]ске обале.
Ингресионе епирогене обале настале су потапањем епирогеног угиба. Пример овакве обале је обала [[Холандија|Холандије]] која поступно тоне услед епирогеног угибања. Против овог проблема Холанђани се боре вековима.
Ингресионе набране обале настале су потапањем тектонског рељефа који је постао тангенцијалним покретима убирања. Овакве обале су јако разуђене. Антиклинале представљају полуострва и острва а синклинале заливе и канале између острва. Типски пример овакве обале је обала [[Далмација|Далмације]].
Ингресионе раседне обале постале су потапањем рељефа насталог радом радијалних тектонских покрета. [[Хорст (геологија)|Хорст]]ови представљају острва и полуострва, а ровови дубоке [[Залив|залив]]е стрмих страна. Обала [[Егејско море|Егејског мора]] представља типски пример овакве обале. Изразити ровови егејске обале су заливи Орфански, Атоски, Касандријски и Солунски док су изразити хорстови полуострва [[Атос]], Лонгос и [[Касандра (полуострво)|Касандра]].
Ингресионе вулканске обале могу постати потапањем вулканског рељефа или нарастањем вулканских купа изнад нивоа мора услед субмаринсих ерупција. Овом типу припадају обале настале потапањем [[Калдера|калдере]] старих вулкана (обала [[Санторини]]ја). Типски пример оваквих обала је обала [[Хавајска острва|Хавајских острва]].
Ингресионе ерозивне обале постале су потапањем ерозивног рељефа. Овај тип рељефа постао је деловањем различитих геоморфолошких агенаса. У зависности од агенса, ингресионе ерозивне обале деле се на флувијалне ([[Потамологија|потамогене]]), глацијалне, [[Крашки процес|крашке]], еолске и [[Денудација|денудационе]].<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
== Литература ==
Линија 21 ⟶ 39:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Coasts}}
== Референце ==
{{рефлист}}
[[Категорија:Марински процес]]
| |||