Википедија

Свети синод Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
'''Свети синод Краљевинеу ЦрнеЦрној ГореГори''' је био највишанајвише црквенацрквено-управно власттијело у [[Књажевина Црна Гора|Књажевини]], односно [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Управљао је свим црквеним пословима и имао једнаку власт као [[Државни савјет Краљевине Црне Горе|Државни савјет]]<ref>Проглашавањем [[Никољдански устав|Никољданског устава]] ([[1905]]) улогу књажеске владе је преузео [[Министарски савјет Краљевине Црне Горе|Министарски савјет]].</ref> у грађанским пословима. Основан је почетком [[1904]]. године, као ''Духовни савјет'', а потом је преименован доношењем ''Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори''.<ref>[[Књажевина Црна Гора]] је [[1910]]. проглашена за [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]].</ref>
 
== Оснивање Духовног савјета ==
Основан је [[1904]]. проглашавањем ''Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори''.<ref>[[Књажевина Црна Гора]] је [[1910]]. проглашена за [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]].</ref>
На предлог митрополита [[Митрофан Бан|Митрофана Бана]], књаз [[Никола I Петровић]] је 1. јануара 1904. године, након савјетовања у [[Државни савјет Књажевине Црне Горе|Државном савјету Књажевине Црне Горе]], издао ''Закон о уређењу Духовног савјета''. Истога дана, црногорски књаз је издао и посебан указ којим су за чланове ''Духовног савјета'' именовани: митрополит Митрофан Бан, острошки архимандрит Петроније Рајичевић, морачки архимандрит Михаило Дожић, пивски игуман Прокопије Врачар, цетињски протођакон Филип Радичевић, васојевићки протопрезвитер Аксентије Бојовић и кучки протопрезвитер Павле Петровић. Поменути књажевски акти, који су се односили на проглашење ''Закона о уређењу Духовног савјета'' и именовање чланова тог тијела, објављени су у службеном листу "[[Глас Црногорца]]" од 1. јануара 1904. године.<ref>[http://dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1904/01-01-broj-1/001.jpg Глас Црногорца, год. 33 (1904), бр. 1, стр. 1.]</ref> У истом броју поменутог гласила је на трећој страници, под насловом ''Духовни Савјет и Консисторија'', био објављен и службени уреднички коментар, који је у целини гласио:
 
{{quote|Његово Краљевско Височанство, наш Узвишени Господар, благоволио је потписати законе о уређењу Духовног Савјета и Конзисторије у Црној Гори, као што се то види из односних указа, који су донешени на челу данашњега листа. Ове законе - по жељи нашег Митрополита госп. Митрофана - написао је Његово Преосвештенство, доктор богословља, [[Никодим Милаш]], православни Епископ Далматински. Пошто се Г. Епископ Милаш данас рачуна међу најбоље канонисте, што их православна црква има, то смо увјерени, да ће и ови закони у потпуноме смислу одговорити свијема савременим потребама св. православне цркве у Црној Гори. Ми искрено и са особитом радошћу поздрављамо овај напредак свете наше цркве и нашег свештенства.<ref>[http://dlib.me/skenovi/glas-crnogorca-nedjeljni-list-za-politiku-i-knjizevnost1-1904/01-01-broj-1/003.jpg Глас Црногорца, год. 33 (1904), бр. 1, стр. 3.]</ref>}}
== Састав ==▼
 
Ове службене вијести о установљењу ''Духовног савјета'' у Црној Гори пренела су почетком 1904. године и друга гласила.{{sfn|Дурковић-Јакшић|1991|p=}} Међутим, недуго потом је дошло до извесних промјена, које су се односиле на службени назив поменутог тијела. Првобитни назив (''Духовни савјет'') под којим је ово тијело основано промењен је у ''Свети синод'' и под тим називом је потом објављен ''[https://sr.wikisource.org/sr/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B4%D0%B0_%D1%83_%D0%9A%D1%9A%D0%B0%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%98_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B8_(1904) Устав Светог синода у Књажевини Црној Гори]'', који је штампан током прве половине 1904. године, али је на крају самог текста ''антидатиран'' под наводним 30. децембром 1903. године. Овај раскорак између службених података из ''Гласа Црногорца'' од 1. јануара 1904. године и накнадно штампаног, али антидатираног ''Устава Светог синода'', представљао је сведочанство о напуштању првобитне замисли о оснивању редовног ''Духовног савјета'' зарад стварања ''Светог синода'' као далеко значајнијег тијела.
 
▲== Састав ==
Свети синод су састављали: [[Митрополија црногорско-приморска|архиепископ цетињски и митрополит Црне Горе]], [[Захумско-рашка епархија|епископ захумско-рашки]], архимандрит цетињски, архимандрит острошки, три протопрезвитера и синодски секретар. Предсједник је био митрополит црногорски, брдски и приморски, а ако је био спријечен заступао га је епископ захумско-рашки.<ref>Чланови 10. и 12. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)</ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_синод_Краљевине_Црне_Горе”