Симон де Бовоар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Нема описа измене |
||
Ред 48:
У периоду између 1950. и 1960. де Бовоар је писала дневнике с путовања по [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] и [[Кина|Кини]].<ref>de Beauvoir, "America Day by Day", Carol Cosman (Translator) and Douglas Brinkley (Foreword), Berkeley: University of California Press, 1999. {{ISBN|9780520210677}}</ref> Издани су јој бројни есеји и фикција, а објавила је и неколико збирки кратких прича, укључујући и ''Сломљену жену'', која се, баш као и нека друга дела из овог периода бави искуством старења. Њен есеј ''Старење'' редак је пример интелектуалне медитације о самоћи какву људи доживљавају ако не умру пре шездесете године живота. Тада пише и [[Аутобиографија|аутобиографију]] у четири тома: ''Успомене добро одгојене кћери'', ''Напон живота'', ''Снага околности'' те ''Све речено и учињено''.<ref name="iep.utm.edu"/> Године [[1980]]. објављена је књига ''Кад духовне ствари долазе прве'', збирку кратких прича базираних на животима жена важних за де Бовоар.<ref name="iep.utm.edu"/> Иако су приче написане чак и пре романа ''Гошћа'', де Бовоар их дуго није сматрала вреднима објављивања, стога су издане тек четрдесет година након настанка. У овом је периоду де Бовоар одржавала састанке уредника часописа ''Модерна времена'' у свом стану. Након Сартрове смрти [[1980]]. године, де Бовоар је објавила писма која јој је писао. Умрла од упале плућа 14. априла, [[1986.]] године у Паризу, у својој 78. години.<ref>{{cite web|url=http://www.britannica.com/women/article-9014010|title=Archived copy|accessdate=2012-07-16|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20111213135908/http://www.britannica.com/women/article-9014010|archivedate=13 December 2011|df=dmy-all}}</ref> Сахрањена је поред Сартра на гробљу [[Монпарнас]] у [[Париз]]у.
Током 1970-тих де Бовоар је постала активна у француском покрету за ослобођење жена. Написала је и потписала ''Манифест 343'' [[1971]]. године, који је укључивао и листу познатих жена које су урадиле абортус, тада илегалан у Француској. Године [[1974]]. побачај је легализиран у Француској. У интервјуу с [[Бети Фридан]], де Бовоар је рекла: „Ниједна жена не би
== Дела ==
|