Три балканске државе (Србија, Грчка, Румунија) окрећу се против Бугарске,. RумунскаРумунска влада изјавила је да неће седети скрштених руку у случају међусавезничког рата. Сукоби Грчке и Бугарске одвијали су се још током Првог балканског рата (окршаји код Кавале и Нигрите). Две државе спориле су се око Солуна који је након рата припао Бугарској. Србија и Грчка су 1. јуна закључиле споразум о савезништву. Интервенција Русије да стиша сукобе није успела. [[Сергеј Сазонов|Сазонов]] је позвао сву четворицу министра на састанак у Солуну. Гешов је, међутим, смењен са места председника владе, те је договор пропао. У таквој ситуацији је у Београд стигла вест да су бугарске трупе извршиле препад на српске положаје [[Битка на Брегалници|на Брегалници]] (29-30. јун). У бици на Брегалници Бугари су претрпели тежак пораз, након чега у рат улазе Црна Гора, Румунија и Турска. Турци заузимају део Тракије до Једрена. Румуни освајају Добруџу, а Грци наносе пораз Бугарима [[Битка код Кукуша|код Кукуша]]. Бугарска влада морала је положити оружје и затражити примирје (20. јул). Преговори о миру вођени су у Букурешту. По жељи Русије, Струмица је уступљена Бугарској. [[Букурешки мир 1913.|Букурешки мир]] потписан је 10. августа. Србија је добила Вардарску Македонију, а Грчка Егејску Македонију, Румунија Добруџу, а Турска Једрене. Бугарској је остављена Пиринска Македонија.
Србија и Грчка су из Другог балканског рата изашле са великим добицима, док је Бугарска изгубила готово све што је добила у претходном рату. Србија је током два балканска рата увећала своју територију за 32.000 км² и милион и по становника. Грчка је готово удвостручила своје становништво<ref>ИСН 6, pp. 195–7.</ref>.
