Мирко Марјановић — разлика између измена

Марјановић је рођен [[27. јул]]а [[1937]]. године у [[Книн]]у ([[Хрватска]]), где је завршио гимназију.<ref>{{cite book|last=Марјановић|first=Мирко|title=У раљама досовске демократије|publisher=Београд : Прогрес|year=2004|id=ISBN 86-85367-00-X|pages=1152}}</ref> Почео је да студира Музичку академију у [[Загреб]]у, али је променио преокупацију и студирао економију на Економском факултету у [[Београд]]у, где је дипломирао [[1960]]. Радио је у предузећу Твик у Книну, Рударско-металуршком комбинату [[Зеница (Зеница)|Зеница]], а затим у Прогресу, где је од [[1979]]. био генерални директор спољнотрговинског предузећа.

 

 

За председника [[Влада Републике Србије|Владе Србије]] биран је два пута - први пут [[18. март]]а [[1994]], а други пут [[24. март]]а [[1998]]. Обе владе су биле коалиционе. У једној је партиципирала [[Нова Демократија - Покрет за Србију|Нова демократија]] [[Душан Михајловић|Душана Михајловића]], а у другој [[Српска радикална странка]] [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] и [[Југословенска левица|ЈУЛ]] [[Мирјана Марковић|Мирјане Марковић]] у оквиру Леве коалиције. Поднео је оставку на функцију председника Владе Србије [[21. октобар|21. октобра]] [[2000]], након што су [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-[[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-[[Српски покрет обнове|СПО]] постигли договор о формирању прелазне републичке владе до превремених републичких избора крајем те године. Све укупно, то је један од најдужих премијерских мандата у Србији. Његов мандат падао је у време два рата ([[рат у Босни и Херцеговини|босанског]] и [[рат на Косову и Метохији|косовског]]) током распада [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]], као и у време хрватске [[Операција Олуја|Олује]] када се у Србију иселило целокупно становништво [[Република Српска Крајина|Крајине]] и његовог родног града Книна. [[Слободан Милошевић]] је Марјановића [[23. децембар|23. децембра]] [[2001]]. из затворске ћелије у [[Схевенинген|Хагу]] овластио да га у одсуству заступа на функцију председника Социјалистичке партије, што је Марјановић чинио до августа 2002, када је разрешен те дужности.