Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
По друштвеном уређењу Шри Ланка је [[Унитарна држава|унитарна]] република са председничким системом. Законодавна власт је смештена у [[Сри Џајаварденепура Коте]]у, предграђу пословног средишта и највећег града у држави [[Коломбо|Коломба]]. Шри Ланка је значајан произвођач [[чај]]а, [[Кафа|кафе]], драгуља, [[кокосова палма|кокоса]], [[guma|гуме]] и [[цимет]]а.<ref name=EB>{{Cite book | title = Encyclopædia Britannica: Cinnamon | publisher = Encyclopædia Britannica | year = 2008| chapter = Cinnamon}}</ref> Острво обилује тропским шумама и разноврсним крајоликом са богатом флором и фауном.
 
Шри Ланка има дугу историју у међународној сарадњи, као оснивач [[Јужноазијска асоцијација за регионалну сарадњу|Јужноазијске асоцијације за регионалну сарадњу]] и једна од чланица [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], [[Комонвелт нација|Комонвелта]], [[Grupa 77|Г77]], и [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]]. Једина је земља у јужној Азији која има висок [[показатељ хуманог развоја|индекс хуманог развоја]].<ref name="HDI">{{cite web | url = http://hdr.undp.org/sites/default/files/hdr14-summary-en.pdf | title = 2014 Human Development Report Summary | year = 2014| accessdate = 27. 7. 2014. | publisher = United Nations Development Programme | pages = 21–25}}</ref>
 
== Географија ==
 
=== Воде ===
На Шри Ланки постоје 103 реке. Најдужа је [[Махавели]], дуга 335 km.{{sfn|Aves|2003|p=372}} На овим рекама постоји 51 водопад већи од 10 m. Највиши је водопад [[Бамбарканда]], висок 263 метра.<ref>{{cite web| url = http://www.lonelyplanet.com/sri-lanka | title = Introducing Sri Lanka | publisher = [[Лонли Планетпланет|Lonely Planet]] | accessdate = 5. 4. 2015.}}</ref> Обала Шри Ланке дуга је 1.585 km.<ref name="unep">{{cite web| url = http://www.rrcap.unep.org/pub/soe/srilanka_coastal.pdf| title = Depletion of coastal resources| publisher = United Nations Environment Programme| pages = 86| access-date = 05. 04. 2015| archive-url = https://web.archive.org/web/20120331091614/http://www.rrcap.unep.org/pub/soe/srilanka_coastal.pdf| archive-date = 31. 03. 2012| dead-url = yes| df = }}</ref> Шри Ланка полаже право на [[ексклузивни привредни појас]] у дубини од 200 [[Наутичка миља|наутичких миља]] од обале, што је 6,7 пута веће од површине самог острва.
 
=== Клима ===
 
=== Флора и фауна ===
У приобаљу Шри Ланке налазе се развијени екосистеми [[корал]]а и [[Морска трава|морске траве]].<ref name="faosl">{{cite web | url = http://www.fao.org/docrep/X5627E/x5627e09.htm | title = 5 Coral Reefs of Sri Lanka: Current Status And Resource Management | publisher = Food and Agriculture Organization | accessdate = 5. 4. 2015.}}</ref> На Шри Ланки се налази 45 [[естуар]]а и 40 [[лагуна]].<ref name="unep"/> Захваљујући [[Мангрове|мангровама]], које се пружају на више од 7.000 хектара, ублажене су последице [[Цунамиземљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|разорног цунамија из 2004.]] године у Индијском океану.<ref name="iucnas">{{cite web | url = http://www.elanguages.org/files/144094 | title = Information Brief on Mangroves in Sri Lanka | publisher = International Union for Conservation of Nature | accessdate = 5. 4. 2015.}}</ref>
 
== Становништво ==
== Историја ==
[[Датотека:SpilbergenVimala.jpg|Слика из 17. вијека: Краљ Вималадармасурија и холандски истраживач Јорис ван Спилберген 1602. године|мини|300п]]
Острво Цејлон стари географи су познавали под називом ''Тапробане'' <ref name="Povijest 12">Повијест, 12. свезак, хрватско издање, Europapress sholding. ISBN 978-953-300-046-6 страница 221</ref> (од санскритског ''Тамрапани''<ref name="Povijest 12"/>), те ''Салике'' или ''Серинда'' (из [[санскритсанскрт (језик)|санскритског]]ског '''Синхаладнипа''' тј. „острво лавова” <ref name="Povijest 12"/>)
Претпоставља се да су се данас већински Синхалези доселили на Шри Ланку при крају 6. вијека п. н. е. Након што је у 3. вијеку п. н. е. из Индије увезен [[Будизам]] настале су значајне цивилизације са средиштима [[Анурадапура|Анурадапури]] (између 200. године п. н. е. и 1000. п. н. е) и [[Полонарува|Полонаруви]] (између 1070. и 1200.)
 
У средњем вијеку су га описали [[Марко Поло]] и [[Ибн Батута]].<ref name="Povijest 12"/>
 
Први европски колонизатори , [[ПортугалПортугалија|Португалци]]ци дошли су [[1505]]. и основали град [[Коломбо]]<ref name="Povijest 12"/> Касније су дошли и [[Холандија|Холанђани]] у 17. вијеку, али су се ограничили на заузимање обалних подручја, а унутрашњост је остала углавном независна са главним градом у Кандију. Сукоб Португалаца и Холанђана завршио је [[1658]]. у корист Холанђана.<ref name="Povijest 12"/> Ширење британског царства и моћи у Индији довело је до првих сукоба Британаца и Холанђана, али Холанђани су се успјели одржати до краја 18. вијека.<ref name="Povijest 12"/> Кад је Холандију освојила Француска и претворила је у [[Батавијска република|Батавијску републику]] (1795. године), Британци су кренули у општи напад на холандске колоније и освојили их 1796. године, чиме је острво постало дијелом Британског царства.<ref name="Povijest 12"/> Миром у [[Амјен]]у такво стање је потврђено.<ref name="Povijest 12"/>
 
Након независности доминантну улогу у политици земље имала је синхалешка већина, која је укинула енглески језик као службени, те прогласила синхалешки јединим службеним језиком, иако њиме не говори скоро трећина становништва острва, што је довело до незадовољства Тамила и њихове отворене побуне [[1983]]. године, под вођством герилске групе [[Тамилски тигрови|Тамилских тигрова]].
[[19. мај]]а 2009. године, предсједник Шри Ланке службено је потврдио крај побуне и побједу војске Шри Ланке.<ref>[http://www.vecernji.hr/vijesti/potukli-tamile-skupa-osumnjiceni-zlocine-a-sada-suparnici-izborima-clanak-87260 Potukli Tamile, skupa osumnjičeni za zločine, a sada suparnici na izborima - Večernji.hr{{Ботовски наслов}}]</ref><ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/8056752.stm BBC NEWS | South Asia | Sri Lanka leader hails 'victory'{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Шри Ланка је једна од земаља најтеже погођених [[Цунамиземљотрес и цунами у Индијском океану 2004.|великим цунамијем]] у децембру 2004. Погинуло је више од 30.000 људи.
 
== Административна подела ==
1.506.851

измена