Џорџ Вашингтон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
м Разне исправке |
||
Ред 10:
| држављанство =
| народност =
| вероисповест = [[Америчка епископална црква]]<ref>Chernow, [http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 Ron (October 18, 2010). Ron Chernow on George Washington (MP3)] {{Wayback|url=http://constitutioncenter.org/media/audio/ron_chernow_10-18-10_(64).mp3 |date=20120516084847 }}. We The People Stories (Podcast) (Philadelphia: National Constitution Center).
| супружник = [[Марта Вашингтон]]
| потпис = George Washington signature.svg
Ред 31:
== Детињство и младост ==
[[Датотека:George Washington's birthplace (1856 engraving).jpg|250px|мини|лево|Родно место Џорџа Вашингтона]]
Џорџ Вашингтон је био син [[Августин Вашингтон|Августина Вашингтона]] и [[Мери Бел Вашингтон]]. Рођен је у округу [[Округ Вестморланд (Вирџинија)|Вестморланд]], у колонији [[Вирџинија|Вирџинији]], 11. фебруара 1731. године (по [[Јулијански календар|јулијанском календару]]). Према [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]] који је у [[Британска империја|Британској империји]] усвојен 1752. године, датум Вашингтоновог рођења је 22. фебруар 1732. године. Био је племићког порекла. Његов прадеда, [[Џон Вашингтон]], емигрирао је у Вирџинију 1657. године и започео са откупом земље и робова<ref>Dorothy Twohig, "The Making of George Washington" in Hofstra (1998)</ref>. Делатност је наставио његов син [[Лоренс Вашингтон|Лоренс]] и унук Августин, отац Џорџа Вашингтона. Џорџ Вашингтон је имао шест браће и сестара. Три сестре умрле су му пре стицања пунолетства<ref>"[https://web.archive.org/web/20080623040946/http://www.nps.gov/archive/gewa/Page15graves.html Burials at George Washington Birthplace National Monument]". George Washington Birthplace National Monument. National Park Service. Archived from the original on June 23, 2008.
Већи део детињства Џорџ Вашингтон провео је на Фери фарми у округу [[Стафорд (Енглеска)|Стафорд]], у близини [[Фредериксбург (Вирџинија)|Фредериксбурга]]. Његов старији брат Лоренс наследио је још једно имање свог оца, плантажу на реци [[Потомак (река)|Потомак]], која се називала [[Маунт Вернон (Вирџинија)|Маунт Вернон]] (у част адмирала [[Едвард Вернон|Едварда Вернона]]). Џорџ је најпре наследио Фери фарм, а након Лоренсове смрти и Маунт Вернон.{{sfn|Freeman|1948|pp=15–72}}
Смрт Вашингтоновог оца онемогућила је његово школовање у Енглеској. Школовао се код англиканског свештеника близу Фредериксбурга.<ref>"[http://millercenter.org/president/biography/washington-life-before-the-presidency Life Before the Presidency]". American President: George Washington (1732–1799). Miller Center of Public Affairs, University of Virginia.
Фебруара 1753. Вашингтон је именован за једног од четири ађутанта Вирџиније са чином мајора.{{sfn|Freeman|1948|p=268}} Док је боравио у Фредериксбургу у овом периоду, Вашингтон је постао масон, иако је његово учешће у организацији било минимално{{sfn|Alden|1993|p=9}}.
Ред 64:
=== Прве године (1775—1776) ===
[[Датотека:General George Washington at Trenton by John Trumbull.jpeg|250px|мини|Џорџ Вашингтон код Трентона]]
[[Битке код Лексингтона и Конкорда|Битка код Лексингтона и Конкорда]] у близини [[Бостон]]а (април [[1775]]) представља први оружани сукоб Британаца и устаника. Након ње је избила [[Америчка револуција]].<ref>{{harvnb|Rasmussen|Tilton|1999|p=294}}</ref>. Вашингтон је имао углед, војно искуство, харизму и утицај, а био је познат и као велики патриота. На почетку је одбијао функцију главнокомандујућег сматрајући да није довољно способан за њу<ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Bell|2005|pp=}}</ref>. Међутим, није имао озбиљну конкуренцију<ref>{{harvnb|Ellis|2004|pp=68–72}}</ref>. [[Контитентални конгрес]] је 14. јуна 1775. године створио [[Контитентална армија|Континенталну армију]]. Номинован од стране [[Џон Адамс|Џона Адамса]] од Масачусетса, Вашингтон је постављен за генерала<ref>"WEDNESDAY, JUNE 14, 1775 (Journals of the Continental Congress, 1774-1789, ed. Worthington C. Ford et al. (Washington, D.C., 1904-37)". memory.loc.gov. Library of Congress. June 14, (1775). стр. 89.–90.
Вашингтон је преузео команду над Континенталном војском у [[Кембриџ (Масачусетс)|Кембриџу]] у Масачусетсу, јула 1775. године, током британске [[Опсада Бостона|опсаде Бостона]]. Схвативши да је америчкој војсци највише недостајало барута, Вашингтон је тражио нове изворе. Револуционари су упадали у британске арсенале, укључујући и неке на Карибима. Барут је куповао углавном од Француза.<ref>Stephenson, Orlando W. (January 1925). "[https://archive.today/20120715221802/http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Journals/AHR/30/2/Supply_of_Gunpowder_in_1776.html The Supply of Gunpowder in 1776]". The American Historical Review (University of Chicago) 30 (2): 271–281. {{doi|10.2307/1836657}}. {{JSTOR|1836657}}</ref> Под притиском Вашингтонових снага, Британци су подигли опсаду 17. марта и повукли се ка Њујорку.
Ред 74:
Крајем лета 1777. године британски генерал [[Џон Бергојн]] предводи велику војску јужно од [[Квебек]]а са намером да угуши побуну у [[Нова Енглеска|Новој Енглеској]]. Генерал [[Вилијам Хау]] је из Њујорка упутио своју војску ка Филаделфији уместо да се креће обалом реке [[Хадсон (река)|Хадсон]] и тако удружи са Бергојновим снагама. Била је то велика стратешка грешка. Вашингтон је пожурио да га ангажује код Филаделфије. У бици која је уследила Вашингтон је поражен. Његова војска била је релативно неискусна. Након [[битка код Брендивајна|битке код Брендивајна]] (11. септембар), Хау је заобишао Вашингтона и марширао ка Филаделфији. Вашингтон га је напао, али је доживео још један пораз [[битка код Германтауна|код Германтауна]]. У међувремену, Бергојн је на северу заробљен након катастрофалне [[битке код Саратоге]].<ref>Higginbotham (1971, ch. 8)</ref> Пораз код Саратоге довео је до великог војно-дипломатског преокрета. [[Краљевство Француска|Француска]] улази у рат на страни Америке.
Вашингтонови порази навели су неке чланове Конгреса, предвођене [[Томас Конвеј|Томасом Конвејом]], да размотре могућност одузимања команде.<ref>Heydt, Bruce (December 2005). "'Vexatious Evils': George Washington and the Conway Cabal". American History 40 (5): 50–73.</ref>. Дивљење према Вашингтону је неизбежно слабило. Децембра 1777. године Вашингтонова војска (11.000 људи)<ref>Chai, Jane; Homol, Lindley (2009). "The Forging of an Army". Pennsylvania Center for the Book. Pennsylvania State University.
=== Завршне године рата ===
Ред 84:
Вашингтон је примио вест о издаји америчког генерала [[Бенедикт Арнолд|Бенедикта Арнолда]] који је значајно допринео Револуцији. Арнолд је био огорчен политиком Конгреса и савезништвом са Француском (са којом се борио у Француско-индијанском рату). Тешка зима 1780/81. довела је до побуне пенсилванијских трупа. Вашингтон је успео да угуши побуну. Јула 1780. године пристижу нова појачања предвођена француским адмиралом [[Франсоа Грас]]ом и [[Жан Батист Рошамбе|Жаном Батистом Рошамбеом]].<ref>{{harvnb|Lancaster|Plumb|1985|p=311}}</ref>. Французи односе значајну поморску победу [[битка у заливу Чесапик|у заливу Чесапик]] 5. септембра следеће године<ref>{{harvnb|Alden|1993|pp=198–199}}</ref>. Континентална војска Џорџа Вашингтона, недавно финансирана са 20.000 долара од стране Француза, задала је Британцима одлучујући удар [[Опсада Јорктауна|освајањем Јорктауна]] 19. октобра 1781. године{{sfn|Mann|2005|p=38}}<ref>Lancaster & Plumb (1985). стр. 254.</ref> Корнволис није дошао на церемонију предаје града због болести. Освајање Јорктауна означио је крај великих сукоба у континенталном делу Северне Америке.
Британци су још увек имали војску од 26.000 људи у Њујорку и Чарлстону, али и снажну флоту. Француска војска се повукла па су Американци 1782—3. године били сами. У америчкој војсци расте непослушност, а у једном тренутку су побуњеници присилили Конгрес да се из Филаделфије пресели у Принстон. Вашингтон је марта 1783. године угушио побуну.<ref>Kohn, Richard H. (April 1970). "The Inside History of the Newburgh Conspiracy: America and the Coup d'Etat". The William and Mary Quarterly (Omohundro Institute of Early American History and Culture) 27 (2): 187–220. {{doi|10.2307/1918650}}. {{JSTOR|1918650}}</ref>. [[Париски мир (1783)|Париским миром]] из 1783. године Британија је Америци признала независност<ref>Washington, George. "[http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b/gwpage016.db&recNum=347 Letter to Continental Army, November 2, 1783, Farewell Orders; Letter to Henry Knox, November 2, 1783] {{Wayback|url=http://memory.loc.gov/cgi-bin/ampage?collId=mgw3&fileName=mgw3b%2Fgwpage016.db&recNum=347 |date=20130821112926 }}". George Washington Papers, 1741–1799: Series 3b Varick Transcripts. Library of Congress.
== Председништво ==
[[Датотека:Gilbert Stuart - George Washington - Google Art Project.jpg|250px|мини|Џорџ Вашингтон, Џилберт Стјуарт]]
Вашингтоново пензионисање није било дугог века. Након дуготрајног оклевања, пристао је да присуствује [[Уставотворна скупштина (САД)|уставотворној скупштини]] у Филаделфији лета 1787. године као делегат из Вирџиније.<ref name="automatski generisano1" /><ref>"[http://explorepahistory.com/hmarker.php?markerId=1-A-28F George Washington, Covenanter squatters Historical Marker]". ExplorePA. WITF. 2011.
Колегијум изборника једногласно је Вашингтона изабрао за првог председника 1789. године, и поново 1792. године. Једини је председник који је једногласно изабран на ту позицију. [[Џон Адамс]] изабран је за потпредседника. Дана 30. априла 1789. године Вашингтон је положио свечану [[инаугурација|заклетву]].<ref>"[http://memory.loc.gov/ammem/pihtml/pioaths.html Presidential Oaths of Office]". Presidential Inaugurations. Library of Congress.
Конгрес САД одредио је плату од 25.000 долара годишње (око 340.000 долара 2015. године). Свестан да се држава налази у тешкој финансијској ситуацији, Вашингтон је у почетку одбио плату. На наговор Конгреса је, на крају, прихватио исплату.<ref>Chernow (2010, Kindle location 11,386)</ref> Након истека другог мандата, Вашингтон је одбио да се по трећи пут кандидује.
Ред 107:
== Последње године и смрт ==
Вашингтон се марта 1797. године вратио у Маунт Вернон. Последње године живота провео је на својим плантажама где је и производио алкохол.<ref>Breen, Eleanor E.; White, Esther C. (December 2006). "A Pretty Considerable Distillery—Excavating George Washington's Whiskey Distillery" (PDF). Quarterly Bulletin of the Archeological Society of Virginia (Archeological Society of Virginia) 61 (4): 209–220.
Вашингтон је умро у суботу, 14. децембра 1799. године у 67 година. Два дана раније је по снегу и киши прегледао своје плантаже јашући коња. По повратку није променио мокру одећу.<ref>Vadakan, Vibul V. (Winter–Spring 2005). "[http://www.earlyamerica.com/early-america-review/volume-9/washingtons-death/ A physician looks at the death of Washington]". The Early America Review 6 (1).</ref>. Троје лекара лечило је Вашингтона пред смрт{{sfn|Washington|1799|p=257}}. Пред смрт је изгубио доста крви. Умро је око 10 часова. Тачан узрок Вашингтонове смрти предмет је расправа од дана када је умро<ref>Vadakan, Vibul V. (Winter–Spring 2005). "A physician looks at the death of Washington". The Early America Review 6 (1).</ref><ref>Mitgang, Herbert (December 14, 1999). "[http://www.nytimes.com/1999/12/14/health/death-of-a-president-a-200-year-old-malpractice-debate.html?pagewanted=all Death of a president: a 200-year-old malpractice debate]". New York Times.</ref><ref>Wallenborn, White McKenzie (November 5, 1997). "[https://web.archive.org/web/20050413173210/http://gwpapers.virginia.edu/articles/wallenborn.html George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington]". The Papers of George Washington (University of Virginia). Archived from the original on April 13, 2005.
Широм света, људи су били ожалошћени смрћу Џорџа Вашингтона. У Француској је [[Француски конзулат|конзул]] [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] наредио десет дана жалости у целој земљи.{{sfn|Abbott|1860|p=137}}. Када су примили вест о смрти Вашингтона, његови бивши непријатељи у Британији су му одали почаст тиме што је флота на Ламаншу испалила 20 плотуна<ref>Б. Муни; 100 великих вођа; Лагуна, 2009. година (48. стр.)</ref>. У САД су хиљаде људи носили црнину месецима. Вашингтон је сахрањен на свом имању у Маунт Вернону<ref>"The Funeral". The Papers of George Washington. University of Virginia. Archived from the original on July 5, 2006.
== Галерија ==
Ред 141:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|
* {{Cite book
* {{Cite book
* Bell, William Gardner Commanding Generals and Chiefs of Staff, 1775–2005: Portraits & Biographical Sketches of the United States Army's Senior Officer. {{page1| location = Washington, D.C| publisher = Center of Military History, United States Army| year
* Boller, Paul F. (1963). George Washington & Religion. Dallas: Southern Methodist University Press. {{OCLC|563800860}}.
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Cunliffe, Marcus (1958). George Washington, Man and Monument. Boston: Little, Brown. {{OCLC|58007859}}.
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Freeman, Douglas Southall (1948). George Washington, a Biography 7 v. New York: Scribner. {{OCLC|732644234}}.
* Freeman, Douglas Southall (1968). Harwell, Richard Barksdale, ed. Washington. New York: Scribner. {{OCLC|426557}}.
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Higginbotham, Don (1971). The War of American Independence: Military Attitudes, Policies, and Practice, 1763–1789. New York: Macmillan. {{OCLC|142627}}.
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Hughes, Rupert (1926). George Washington... New York: W. Morrow & Co. {{OCLC|17399028}}.
* Jensen, Merrill (1948). The Articles of Confederation: An Interpretation of the Social-Constitutional History of the American Revolution, 1774–1781. Madison: University of Wisconsin Press. {{OCLC|498124}}.
* Johnson, William (1919). George Washington, the Christian. New York: The Abingdon Press. {{OCLC|19524242}}.
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Middlekauff, Robert. Washington's Revolution: The Making of America's First Leader (2015), the revolution from General Washington's perspective Excerpt
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Vadakan, Vibul V., M.D. (Winter–Spring 2005). "A Physician Looks At The Death of Washington". The Early America Review (DEV Communications) 6 (1). {{ISSN|1090-4247}}.
* Wallenborn, White McKenzie, M.D. (November 5, 1997). "George Washington's Terminal Illness: A Modern Medical Analysis of the Last Illness and Death of George Washington". The Papers of George Washington. University of Virginia.
* {{Cite book
* {{Cite book
* 100 великих вођа - Брајан Муни; Лагуна, 2009. година. стр. 48 (Џорџ Вашингтон)
{{refend}}
|