Унија (Амерички грађански рат) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Председник Линколн: допуњен, као и исправка ситних грешака
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
Људство из свих држава је служило у [[Војска САД|Војсци САД]] (познатој и као [[Војска Уније]]), мада су пограничне државе слале десетине хиљада војника јужно, у Конфедерацију. Пограничне државе су биле виталне за инвазију Уније на Југ. Линколн је то схватао и знао је да неће моћи да победи у рату без њих, поготово без [[Мериленд]]а, који се налазио северно од престонице, [[Вашингтон]]а. Североисточне и [[Средњи запад|Средњезападне]] државе су снабдевале војску са свим средствима потребним за вођење модерног рата, производњом велике количине муниције и осталих залиха, уз то финансирајући рат својом индустријским капацитетом. Средњи запад је снабдевао Унију војницима, храном, коњима као и финансијски. Војне болнице су се налазиле широм територије Уније. Већином држава су управљали [[Републиканска странка (САД)|републикански]] гувернери, који су страсно подржавали Унију и који су гушили анти-ратне субверзије током рата. [[Демократска странка (САД)|Демократска странка]] је била за рат почетком 1861, али је до 1862. године дошло до интерне поделе унутар странке на про-ратне и анти-ратне демократе ({{јез-енгл|Copperheads}}). Демократе су током 1862. године имале значајних успеха на изборима, пре свега у [[Њујорк (држава)|Њујорку]], мада су подршку и губили, као у [[Охајо|Охају]] 1863. Хиљаду осамсто шездесет и четврте, Републиканци су водили кампању као [[Партија за националну унију (САД)|Партија за националну унију]] привукавши тиме доста про-ратних демократа и војника, што је довело до новог мандата Линколна и пораза демократског противкандидата [[Џорџ Маклелан|Џорџа Маклелана]], бившег главнокомандујућег војске Уније и [[Војска Потомака|Војске Потомака]].
 
Током рата север је живео у релативном просперитету, изузев територија на граници са земљама Југа, где је долазило до озбиљнијих сукоба и где се водио [[герилски рат]]. Национални банкарски систем је у том периоду је био реформисан, а просперитет је био стимулисан великим трошењем новца од стране савезне владе. Државе уније су доста новца и труда улагале у психолошку и социјалну подршку војницима, њиховим женама, удовицама и сирочади. Већину војске су чинили добровољци, а мобилизација је ступила на снагу 1863. године. Отпор мобилизацији је био највећи у већим урбаним срединама, поготово у [[Њујорк]]у, где су се одржали велики протести против ње у јулу 1863. као и у неким руралним срединама попут рударских крајева [[Пенсилванија|Пенсилваније]]. [[Датотека:Flag of the United States (1861–1863).svg|мини|Застава [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких ДржаваСАД]] од 1861. до 1863. године. Застава има 34 звезде, које симболизују све тадашње америчке државе. Државе [[Југ (САД)|Југа]] су представљене на застави јер се њихово одвајање сматрало нелегалним од стране Америчке владе. ]]
== Порекло имена ==
У контексту Америчког грађанског рата, Унија се некада назива „Севером”. Тај назив, који је био популаран током рата је у употреби и данас. Друга зараћена страна је, насупрот томе, популарно називана „Југом”. Унија никада није признала легитимитет одвајања јужних држава, сматрајући их делом Уније током трајања рата. Унија је једина страна у рату која је била међународно призната, за разлику од Конфедерације. „Унија” је назив који се појављује у окументу који претходи уставу Сједињених Држава, [[Уговор о конфедерацији и сталној унији]]. [[Устав Сједињених Америчких Држава|Устав]] који је уследио 1787. године је помињао Сједињене Државе опет као Унију, као и други документи који су написани касније.
Ред 17:
Чак је и пре избијања рата фраза: „Очувајмо Унију” била често коришћена, а термин „Унија држава” је коришћен да као синоним за Сједињене Државе. Коришћење фразе „Унија” је давала несецесионистичким државама одређен легитимитет, као наследника већ постојећег политичког ентитета.<ref>{{Cite book|title=The Imperiled Union: Essays on the Background of the Civil War|last=Stampp|first=Kenneth|publisher=|year=1980|id=|publication-place=Сједињене Америчке Државе|pages=30.|type=}}</ref>
 
Конфедерација је на Унију гледала као на противнике ропства, често их називајући укидачима ({{јез-енгл|abolitionists}}), називајући тако Војску Уније укидачком војском ({{јез-енгл|Abolition forces}}), а морнарицу укидачком морнарицом ({{јез-енгл|Abolition fleet}}).<ref>{{Cite web|url=https://civilwartalk.com/threads/did-the-southern-soldier-fight-and-die-to-preserve-slavery.117485/page-22#post-1198090|title=The war of the rebellion: a compilation of the official records of the Union and Confederate armies|last=|first=|date = 19. 303. 2016.|website=|publisher=|language=енглески|archive-url=|archive-date=|access-dateaccessdate=}}</ref>
 
== Снаге ==
Ред 28:
Напад Конфедерације на [[форт Сумтер]] је окупио народ севера око идеје одбране америчке нације. Историчар Мајкл Смит, је сматрао да се из године у годину дух [[Амерички републиканизам|америчког републиканизма]] је јачао, као и страхови од корупције на високим позицијама. Гласачи су се плашили централизације моћи у Вашингтону, великог трошења новца и ратног профитерства. Демократски кандидати су тај страх подстицали. Сматрали су да убрзана модернизација даје источним богаташима превише политичке моћи. Упозоравали су народ да ће ослобађање робова довести до отимања послова домаћег становништва од стране новоослобођених робова.
 
Републиканци су на те тврдње одговарали оптужбама. Оптуживали су на анти-ратне демократе да кују завере да ослободе конфедерацијске [[Ратни заробљеници|ратне заробљенике]], користећи се растућим национализмом и мржњом према власницима робова.<ref>{{Cite book|title=The Enemy Within: Fears of Corruption in the Civil War North|last=Smith|first=Michael Thomas|publisher=|year=2011|isbnid=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>
 
== Председник Линколн ==
Абрахам Линколн је као изузетно хваљен за свој рад на позицији председника.<ref>{{Cite book|title=Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln|last=Michael Thomas|first=Smith|publisher=|year=2011|isbnid=|publication-place=|pages=|type=}}</ref>Приорутет његове владавине била је војна победа. То је од њега захтевало да овлада новим вештинама (првенствено као војног стратега и дипломате). Надгледао је снабдевање војске, финансије, био је активан у одабиру генерала, као и у смишљању стратегије рата. Активно је радио са владама савезних држава и локалних политичара и радио је на дизању морала народа (чувено је његово [[обраћање у Гетизбургу]]). Шарм председника и његова воља да сарађује са својим политичким противницима је довело до тога да Вашингтон много боље функцијонише од [[Ричмонд (Вирџинија)|Ричмонда]], престонице Конфедерације. Био је чувен по свом сислу за шалу. Линколнов кабинет се показао као јачи и много ефикаснији од [[Џеферсон Дејвис|Дејвисовог]]. Са [[Вилијам Севард|Вилијамом Севардом]] као државном секретаром, на челу [[Стејт департмент|Стејт департмента]]а, [[Салмон Чејс|Салмоном Чејсом]] на челу министарства финансија и (од 1862. године) Едвина Статона као министра војске Линколн је имао [[Кабинет Сједињених Америчких Држава|кабинет]] пун одлучних људи. Осим надгледања постављања људи на високе позиције и доношења важних одлука, Линколн се није мешао у рад својих министара.<ref>{{Cite book|title=The Presidency of Abraham Lincoln|last=Paludsn|first=Phillip Shaw|publisher=|year=1994|isbnid=|publication-place=|pages=21–48.|type=}}</ref>
 
== Конгрес ==
Ред 83:
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref= harv|last=Current|first=Richard N.|title=Lincoln's Loyalists: Union Soldiers from the Confederacy|url=|publisher=Oxford University Press, rpr|location=|year=1994|isbn=978-0-19-508465-8|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Mackey|first=Robert R.|title=The UnCivil War: Irregular Warfare in the Upper South, 1861-1865|url=|publisher=University of Oklahoma Press|location=|year=2004|isbn=978-0-8061-3624-0|pages=}}.
 
== Спољашње везе ==