Википедија

Тајланд — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
| становништво поредак = 21
| становништво = 69183173
| извор_становништво = <ref>{{cite web|url=http://esa.un.org/unpd/wpp/Publications/Files/Key_Findings_WPP_2015.pdf|title = World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables|publisher=United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division|accessdate = 10. 101. 2016|pages=17}}</ref><ref>National Statistics Office, [http://popcensus.nso.go.th/doc/8-thailand%20census.doc "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand"]. popcensus.nso.go.th.</ref>
| година пописа = 2018
| густина становништва = 126
| густина поредак = 80
| независност = Успостављање [[Краљевина Ратанакосин|Краљевине Ратанакосин]]<br />[[7. април]]а [[1782]].
| валута = [[Тајландски бат]]<ref name=imf2>{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2016/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=7&pr.y=16&sy=2014&ey=2021&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=578&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=
|title = Thailand |publisher=[[Међународни монетарни фонд|International Monetary Fund]] |accessdate = 16. 404. 2016}}</ref>
| стоти део валуте = [[ISO 4217|THB]]
| временска зона = +7
Ред 38:
'''Тајланд''' ({{јез-тај|ประเทศไทย}}), или званично '''Краљевина Тајланд''' ({{јез-тај|ราชอาณาจักรไทย}}), [[држава]] је у [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Пре [[1939]]. ова држава се звала [[Сијам]] која је настала 1782. На југу излази на [[Тајландски залив]], део [[Јужно кинеско море|Јужног кинеског мора]]. Граничи се на западу са [[Мјанмар]]ом, на северу и истоку са [[Лаос]]ом, на истоку са [[Камбоџа|Камбоџом]] и на југу са [[Малезија|Малезијом]]. Ова азијска земља, има специфичну тајландску архитектуру и културу, никада и једина земља у југоисточној Азији, која није била колонијализована од стране Европљана, некада позната као краљевина [[Сијам]], народ Таи је посебна етничка група народа у Азији. Тајланд је будистичка земља у азијском континенту, познат је као конзервативна земља, али и као либерална земља у неким погледима , јер су [[пластична хирургија]] , операције промене пола, [[ЛГБТ]] особе нису уопште ретка појава у друштву ове земље. [[Трансродност|Трансродне]] особе могу да раде одређене послове на Тајланду, где у неким земљама, чак и у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] не могу, нпр. да раде као стјуардесе у [[авион]]у. Оно што је [[Италија]] као римокатоличка земља у Европи, то је Тајланд као [[будизам|будистичка]] земља у Азији, на Тајланду има највише будистичких [[монаштво|монаха]] и [[манастир]]а, као и будистичких [[храм]]ова познати као Ватови и светилишта. Милиони туриста широм [[свет]]а посете ову земљу због своје тропске топле климе, [[Патаја]] је популарно туристичко место. Због тајландске хране, која је базирана на пиринчу, пржи на [[вок]]у, [[кокосово уље|кокосовом уљу]] и млеку, [[палмино уље|палмином уљу]], пилетини, свињетини, карију, сосу од [[острига]] ,[[крабе]] итд. као и због раскошне архитектуре у [[Бангкок]]у, као што је Велика Краљевска [[палата]] у којој су живели тајландски краљеви, познатији као [[Рама|Раме]]. Тајланд има знатно развијену [[ратна морнарица|морнарицу]], као свака земља , има [[војска|војску]], али спољна политика ове земље се огледа у томе да има политику [[мир]]а, да не ратује, да се не меша и слично. Тајланд је имао прву жену за премијера, [[Јинглак Шинаватра|Јинглак Шинаватру]]. Тајланд има квалификовану радну снагу која ради и у лакој и у тешкој [[индустрија|индустрији]], један од највећих извозника [[туна|туњевине]] на свету. Тајланд признаје [[Косово]] као независну државу. Чланица је многих азијских и међународних организација. Тајланд је по [[бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]] 8. највећа економија у Азији. Неки делови земље су по стандарду и квалитету живота попут [[Њемачка|Немачке]] као [[Бангкок]], који је финансијски, економски и културни центар Тајланда, док су неки забачени делови земље без асфалтираних [[пут]]ева и струје, развијени попут [[Мјанмар]]а. Земља је имала проблема са избеглицама који су долазили из [[Камбоџа|Камбоџе]] и из [[Лаос]]а, који су илегално прелазили тајландску границу, препливали би и чак преко реке [[Меконг]], па би их тајландска [[полиција]] и [[царина]] на граници враћала натраг. [[Кинези]] су етничка мањина у Тајланду, многи Тајланђани говоре и уче [[кинески]] као страни језик, због сличности језика и сличне компликоване и тешке артикулације, тонова и изговора. 2016. године је на престо дошао тајландски краљ Рама X или познатији као [[Маха Вачиралонгкорн]] у тајландској јавности. Тајланд је густо насељена земља са 135 становника по километру квадратном.
 
Тајланд је [[монархија]] на челу које је био краљ [[Рама IX|Бумибол Адуљадеј, Рама IX]], а њиме је после управља [[Национални савет за ред и мир Тајланда|војна хунта]] која је преузела власт маја 2014.<ref name="ThailandPM">{{cite news|title = Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister|url=http://www.bangkoknews.net/index.php/sid/224959611|date = 21. 808. 2014|accessdate = 21. 808. 2014|publisher=Thailand News.Net}}</ref> Краљ је [[Списак краљева Тајланда|девети]] монарх из [[Чакри династија|Чакри династије]], и владао од 1946, те је био најдуже служећи шеф државе.<ref name="longestthai">{{cite web |year=1996 |url=http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |title=A Royal Occasion speeches |publisher=Worldhop.com Journal |accessdate=505. 7. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060512194220/http://www.worldhop.com/Journals/J5/ROYAL.HTM |archive-date=12. 05. 2006 |dead-url=yes |df= }}</ref> Титуле краља Тајланда су шеф државе, шеф оружаних снага, присталица Будизма, и бранитељ религија.<ref>{{cite web|url=http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|title=Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550|author=The Secretariate of the House of Representatives|publisher=The Secretariat of the House of Representatives|year=2007|accessdate=707. 11. 2012|archive-url=https://web.archive.org/web/20120831223113/http://www.senate.go.th/th_senate/English/constitution2007.pdf|archive-date=31. 08. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> Мада је конституциони систем успостављен 1932, монархија и оружане снаге су наставиле да врше периодичне интервенције у политици. [[Тајландски бат]] је национална [[валута]] Тајланда , док Банка Тајланда врши функцију централне банке у овој земљи са скоро 70 милиона становника. Многе банке које су биле у државном власништву су приватизоване. Приватизација је утицала на то да некима то није одговарало , појавили су се нови [[тајкун]]и , који су огромно богатство стекли приватизацијама. Највећа страна државна [[банка]] у држави је Банка Кине или Bank of China. Тајланд има политику рада да не запошљава странце или их не запошљава лако, да не постоји могућност добијања радне визе за странце у неким случајевима. Велики је јаз између богатих и сиромашних , на Тајланду не рачунајући Индонезију , има највише [[милионер]]а и [[милијардер]]а . Земља има проблема са [[корупција|корупцијом]] , [[проституција|проституцијом]] , сиромаштвом , неписменошћу, иако је модернизацијом земље број неписмених смањен за чак 50 одсто. Тајланд се бори и са сивом економијом , са продајом и шверцом [[дрога|дроге]] , постоје веома строге казне [[затвор]]а.
 
Са укупном површином од око 513.000 -{км}-<sup>2</sup>, Тајланд је по величини 51. земља у свету. Такође је и 20. најнасељенија земља у свету, са око 69 милиона људи . Главни и највећи град је [[Бангкок]] , са више од 10 милиона становника , који је тајландски политички, комерцијални, индустријски, и културни центар , oсталиостали значајнији градови су [[Патаја]] , [[Чијанг Мај]] , [[Сурин]] . Око 75–95% становништва су етнички [[Тајски народи|Тајланђани]], што обухвата четири главне регионалне групе: [[Централни Тајланд|централни Тајланђани]], [[Исански народ|североисторчни Тајланђани]] (Кхон [Лао] Исан),<ref name=McCargoHong>{{Cite journal
| doi = 10.1080/1463136042000221898|url=http://thaipolitics.leeds.ac.uk/files/2014/05/mccargo-and-krisadawan-2004.pdf
| title = Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand
Ред 46:
| volume = 5
| issue = 2
|pages=219|year=2004|last1last=McCargo| first1first = D. |last2=Hongladarom| first2 = K.
}}</ref> [[Северни тајландски народ|северни Тајланђани]] (Кхон Муеанг); и [[јужни Тајланђани]]. [[Тајландски Кинези]], са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,<ref name="West794">{{Cite book| |last=West|first=Barbara A. |title = Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania |publisher=Facts on File |year=2009|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=794}}</ref> док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.<ref name="Theraphan">{{Cite journal |last=Luangthomkun|first=Theraphan|title = The Position of Non-Thai Languages in Thailand |work=Language, Nation and Development in Southeast Asia |publisher=ISEAS Publishing |year=2007|pages=191}}</ref> [[Тајландски Малајци]] представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од [[Мони|Мона]], [[Кмери|Кмера]] и разних брдских племена. Званични језик у земљи је [[Тајландски језик|тајландски]], а главна религија је [[будизам]], коју практикује око 95% становништва.▼
|last2=Hongladarom| first2 = K.
▲}}</ref> [[Северни тајландски народ|северни Тајланђани]] (Кхон Муеанг); и [[јужни Тајланђани]]. [[Тајландски Кинези]], са знатним кинеским наслеђем чине 14% популације,<ref name="West794">{{Cite book| |last=West|first=Barbara A. |title = Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania |publisher=Facts on File |year=2009|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=794}}</ref> док Тајланђани са делимичним кинеским пореклом сачињавају до 40% популације.<ref name="Theraphan">{{Cite journal |last=Luangthomkun|first=Theraphan|title = The Position of Non-Thai Languages in Thailand |work=Language, Nation and Development in Southeast Asia |publisher=ISEAS Publishing |year=2007|pages=191}}</ref> [[Тајландски Малајци]] представљају 3% становништва, док је остатак сачињен од [[Мони|Мона]], [[Кмери|Кмера]] и разних брдских племена. Званични језик у земљи је [[Тајландски језик|тајландски]], а главна религија је [[будизам]], коју практикује око 95% становништва.
 
Тајланд је доживео брз економских раст између 1985 и 1996, поставши [[ново индустријализована земља]] и велики извозник. Тајланд је одмах после [[Индонезија|Индонезије]] , највећа економија у југоисточној Азији. Према проценама економиста, Тајланд би могао до 2030. године, могао да претекне [[Турска|Турску]] и [[Јужна Кореја|Јужну Кореју]] по бруто домаћем производу, и да буде мећу 15 највећих економија света , да буде испред [[Италија|Италије]], [[Шпанија|Шпаније]] , чак и [[Мексико|Мексика]]. Тајланд је доживео велики економски процват у последњих 35 година , држава која је одавно изашла из економске [[транзиција|транзиције]] , која је успешно прешла са лаке индустрије на тешку индустрију. [[Туризам]] и угоститељство на Тајланду су нарочито веома лукративни , доносе велику, брзу и лаку зараду, милиони туриста посете земљу због летовалишта као [[Патаја]] и острва [[Пукет]] , због добре и јефтине хране, смештаја и провода . Тајланд у последњих 20 година, улаже у културу , у обнову будистичких и хиндуистичких храмова , као и у борбу против наркоманије , трговине [[дрога|дрогом]] , нелегалне проституције , као и рад на црно и запошљавање малолетника и деце у [[фабрика]]ма . [[Корупција]] , која је присутна и на државном врху , и у [[влада|влади]] , је нешто са чиме се Тајланд бори , многи [[политичар]]и и [[тајкун]]и су завршили у [[затвор]]у , док су неки у бекству , тајландске власти их траже, а неретко заврше и на међународној потерници . Становништво на Тајланду је младо , велики је проценат младог становништва , а од страних језика највише говоре енглески и кинески језик . Тајландска влада , слично попут владе [[НР Кина|НР Кине]] , даје [[субвенција|субвенције]] у [[пољопривреда|пољопривреди]] сељацима за узгој пиринча и стоке у руралним срединама. Тајланд је познат и као земља која улаже у екологију, заштиту [[животна средина|животне средине]], и биљних и животињских врста . Држава нарочито ради на очувању својих [[тропске шуме|тропских шума]] на северу земље , бори се против недозвољене и илегалне [[сеча шума|сече шума]] на северу , у унутрашњости Тајланда . Велики број грађана одлази из неразвијених сеоских средина у веће градове или у [[Бангкок]] у потрази за бољим животом , [[образовање]]м и послом . Земља уме да се носи са елементарним непогодама , услед изливања река и поплава и јаких киша током монсуна који делимично дувају и долазе из [[Индија|Индије]] , али поплаве на Тајланду нису честе , као у околним земљама и у [[Бангладеш]]у , суше су проблем током топлих сувих месеци . Национална авио компанија Тајланда је [[Тај ервејз интернашонал]] и једна је од најутицајнијих авио компанија у свету , због свог положаја који Тајланд заузима у Азији , авионски летови ка [[Кина|Кини]] , [[Индија|Индији]] , [[Индонезија|Индонезији]] , [[Аустралија|Аустралији]] , [[Русија|Русији]] , су веома чести, као и транзитни летови , где путници преседају , па је мeђународнимеђународни [[аеродром]] у [[Бангкок]]у због тога веома прометан , са великим гужвама и бројем путника. Друмски саобраћај у Тајланду је најлошије развијен , проблем представљају и [[одрон]]и као и [[клизиште|клизишта]] , услед јаких киша током кишне сезоне и недовољно добрих путева , па се у Тајланду у друмском саобраћају често користе велики [[џип]]ови и камионети, нарочито у унутрашњости и на северу земље . Речни саобраћај је најразвијенији на рекама [[Меконг]] и [[Чао Праја]] , где речне пијаце нису реткост , на којима сељаци и мали пољопривредници продају воће , рибу и пиринач на [[чамац|чамцима]] и мањим бродовима . [[Крузер]]и су на мору , веома популаран и присутан вид [[транспорт]]а , како за стране туристе, тако и за домаће становништво када путују у време годишњих одмора. [[Бангкок]] је једини град који има подземну железницу или [[метро]] и брзе возове који олакшавају саобраћај. Туризам јесте претежно развијен на морској обали и острвима , али се туризам развија на северу земље , због нетакнутих тропских шума , чистих [[водопад]]а и [[река]] ,туристи могу нпр. да јашу , хране тајландске [[слон]]ове , који умеју и да сликају. У [[АСЕАН]] , мећу којима је Тајланд држава чланица , Тајланд има најзначајније економске и трговинске односе са [[Индонезија|Индонезијом]] ,[[Филипини]]ма , [[Вијетнам]]ом и [[Малезија|Малезијом]], док Тајланд помаже у економском развоју много сиромашнијим чланицама и у трговинској сарадњи са осталим државама чланицама ове организације као што су [[Лаос]] и [[Мјанмар]] . Поред тога , Тајланд је и држава чланица [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] , [[APEC]] , Међународног удружења за развој или IDA , [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонда]] , [[Високи комесаријат за избеглице|Високог комесаријата за избеглице]] ,[[Међународна хидрографска организација|Међународне хидрографске организације]] ,[[Међународна организација за стандардизацију|Међународне организације за стандардизацију]] , [[Међународна банка за обнову и развој|Међународне банке за обнову и развој]] , [[Светска туристичка организација|Светске туристичке организације]] , [[Светска здравствена организација|Светске здравствене организације]] , [[Група 77|Групе 77]] , Међународне финансијске корпорације , [[Интерпол]]а , [[Организација за забрану хемијског оружја|Организације за забрану хемијског оружја]] , [[Светска организација за интелектуалну својину|Светске организације за интелектуалну својину]] , [[Покрет несврстаних|Покрета несврстаних]] , [[Интерпарламентарна унија|Интерпарламентарне уније]] , [[Унеско|Унеска]] , [[Светска фондација за природу|Светске фондације за природу]] , [[Светски поштански савез|Светског поштанског савеза]] , Удружења за заштиту животиња Пета и Орка , Удружења за борбу против и заштиту од [[сида|сиде]] , Удружења за борбу против [[дијабетес]]а , Удружења за борбу против дечје експлоатације , [[Црвени крст|Црвеног крста]] , [[Уједињене нације|Уједињених нација]] и других међународних и светских удружења и организација , у последњих тридесет година Тајланд веома активно учествује у многим међународним скуповима и организацијама, као и светским конференцијама и самитима. [[Интернет]] на Тајланду је цензурисан, али не толико у тој мери као у [[Кина|Кини]] , уклањају се било какви негативни коментари о Тајланду и о политици земље. У јавности , сем ако нисте на [[плажа|плажи]] , није дозвољено возити се на скутеру, шетати се наг до појаса , бити у јавном превозу наг или превише непримерено обучен , јер су грађани у метро улазили непримерено обучени. Туристи могу кривично да одговарају и да буду депортовани , јер су житељи имали проблема са тучама, алкохолисаним страним туристима и не треба се шалити са тајландском полицијом која је налазила дрогу код туриста било ради шверца , продаје или личне употребе исте. Море је веома загађено као што није био случај пре 50 година, када су се први велики хотели и туристичка насеља изградили, јер велики број туриста баца смеће на плажи и у море , као и хотели који су релативно близу изграђени поред морске обале. Тајландска влада је хтела да неким државама и њиховим грађанима , као нпр. [[Велика Британија]] , да им отежа добијање туристичких [[виза]] због недоличног понашања њихових грађана као туриста на одмору и да уопште смањи „превелики број туриста” којих је током 2017. било више од 35 милиона. Тајланд има значајне дипломатске односе и са источним и западним силама , са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Кина|Кином]]. Са [[Вијетнам]]ом је обновио и побољшао дипломатске односе тек после [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]] , док је са Совјетским савезомСавезом и данас [[Русија|Русијом]] , увек имао и има коректне односе . 2016. , према подацима владе Тајланда , шест милиона људи је живело испод границе сиромаштва , али се процењује да је тај број много већи . Тајланд има јединствено државно уређење јер је унитарна парламентарна уставна монархија под војном хунтом . Тајланд је значајан извозник пољопривредних машина и добара у Азији , али и у свету , јер је велики извозник [[пиринач|пиринча]] ,[[соја|соје]] и [[соја сос]]а , као и тајландског [[чили]]ја и [[бибер]]а . Тајланд су колоквијално називали „[[Италија|Италијом]] Азије” и једина земља коју Европљани нису могли да колонизују у југоисточној Азији . Образовање на Тајланду је такво да је основна школа законом обавезна, деца са шест година крену у школу, потом уписују средњу школу, али после основне школе могу да раде. [[Бангкок]] је средиште универзитета и културе , град са највише могућности и најбољим стандардом и квалитетом живота од свих осталих у Тајланду , док други градови који су много мањи и по становништву и по површини и немају доста утицајних високо образованих установа , па зато Тајланђани уколико се не школују после средње школе, раде у угоститељству, туризму или у пољопривреди. Мушкарци више зарађују и политички су више ангажовани од жена. Жене у тајландској политици у последњих 30 година имају већи и значајнији утицај . Тајланд је познат по својој специфичној [[свила|свили]] , од које се праве [[марама|мараме]] за [[плажа|плажу]] , које носе и жене и мушкарци које се зову саронг или парео. У Тајланду има јако пуно страних и домаћих компанија које се баве телекомуникацијама , које се баве производњом телефона и електронике у других уређаја, и продајом некретнина због велике изградње инфраструктуре , поготову стамбених некретнина и локала за издавање простора нарочито у [[Бангкок]]у . Индустријска производња , металургија , пољопривреда, и туризам су водећи сектори економије.<ref name="middleIncomeCountry">[http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html Thailand and the World Bank] {{Wayback|url=http://www.worldbank.or.th/WBSITE/EXTERNAL/COUNTRIES/EASTASIAPACIFICEXT/THAILANDEXTN/0,,menuPK:333304~pagePK:141132~piPK:141121~theSitePK:333296,00.html |date=20110501094414 }}, World Bank on Thailand country overview.</ref><ref name="GuardianThailandOverview">The Guardian, [http://www.guardian.co.uk/country-profile/thailand Country profile: Thailand], 25 Apr 2009.</ref> Међу [[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]] земљама, Тајланд се рангира на другом месту по квалитету живота<ref>{{cite news|title=Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life|url=http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|accessdate=28. 303. 2014|newspaper=National News Bureau of Thailand|date=27. 303. 2014|last=Chueyprasit|first=Orapa|author2=Chaite Naasiri|archive-url=https://web.archive.org/web/20140328130706/http://thainews.prd.go.th/centerweb/newsen/NewsDetail?NT01_NewsID=WNSOC5703270010003|archive-date=28. 03. 2014|dead-url=yes|df=}}</ref> и ХДИ земље је подигнут на „висок“ ниво. Његова велика популација и растући економски утицај су га учинили [[средњом силом]] у региону и широм света.<ref>Jonathan H. Ping [http://books.google.com/books?id=FGM1zEdCOmAC&pg=PA103&lpg=PA103&dq=middle+power+philippines&source=bl&ots=vrzASjVnf_&sig=YBVVPgRkVxzcg-VOOB5V97EwIYE&hl=en&ei=OBq0SbegJcnWkAW31sC5BA&sa=X&oi=book_result&resnum=1&ct=result#PPA104,M1 Middle Power Statecraft] (p 104)</ref>
 
== Географија ==
Линија 68 ⟶ 67:
 
=== Клима ===
У Тајланду преовладава тропска монсунска клима.<ref>{{cite web|title = Tropical Savannas|url=https://php.radford.edu/~swoodwar/biomes/?page_id=105|work=Biomes of the World|publisher=S. L. Woodward|accessdate = 23. 202. 2014|last=Woodward|first=Susan L.|year=1997}}</ref> На југу је влажна екваторијална клима. Кишовита сезона траје од јуна до октобра. У Бангкоку су регистроване просечне температуре између 20 и 32&nbsp;°C у јануару и између 24 и 32 степена у августу. Због високе влажности ваздуха ниже температуре се тешко подносе. На северу је влажност ваздуха значајно мања, а клима блажа.
 
Југозападни монсуни који стижу између маја и јула (изузев на југу) сигнализају долазак кижне сезоне (''руеду фон''). Она траје до октобра и облаци редукују температуру. Влажност ваздуха у то време је висока. Новембар и децембер означавају долазак суве сезоне и ноћне температуре у пределима се великом надморском висином могу повремено да падну до нивоа благог мраза. Температуре почињу да се пењу у јануару.
Линија 74 ⟶ 73:
=== Дивље животиње ===
{{main|Списак аутохтоних врста Тајланда}}
[[Датотека:Asian elephant.jpg|мини|250px|Популација [[Азијски слон|азијских слонова]] у Тајландској дивљини је по процени спала на 2.000–3.000.<ref name=TECC>{{cite web|title = Tajland's Elephants|url = http://www.Tajlandelephant.org/en/thaielephant.html|website = Thai Elephant Conservation Center|accessdate = 303. 3. 2015}}{{Мртва веза|date=10. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>]]
 
[[Слон]] је национални симбол Тајланда. Мада је било 100.000 припитомљених слонова у Тајланду 1850, популација слонова је пала на око 2.000.<ref name=TECC /> Зверокрадице су дуго ловиле слонове ради [[слоновача|слоноваче]], [[Месо слона|меса]], и коже. Млади слонови су често хватани да би се користили као туристичке атракције или као радне животиње, мада је њихова употреба опала од када је влада забранила [[сеча дрва|сечу дрва]] 1989. Сада има више слонова у заробљеништву него у дивљини, и еколошких активисти тврде да се слонови у заробљеништву често лоше третирају.<ref>{{cite web|url=http://news.nationalgeographic.com/news/2002/10/1016_021016_phajaan.html|title = Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual|publisher=National Geographic Today|date = 606. 10. 2002|last=Hile|first=Jennifer|accessdate = 707. 6. 2007}}</ref>
 
Криволов заштићених врста остаје велики проблем. Ловци су десетковали популације [[тигар|тигрова]], [[леопард]]а, и других великих мачака због њихових вредних крзна. Многе животиње (укључујући тигрове, медведе, [[крокодил]]е, и [[краљевска кобра|краљевске кобре]]) се узгајају или лове због меса, која се сматра деликатесом, и ради њихових наводних лековитих својства. Иако је таква трговина незаконита, чувено Бангкошко тржиште Чатучак је још увек познато по продаји угрожених врста.<ref>{{cite web|url=http://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|title=Endangered Animals on Restaurant Menus|last=Gill|first=Teena Amrit|publisher=Albion Monitor/News|date=18. 202. 1997|accessdate=707. 6. 2007|archive-url=https://web.archive.org/web/20070516023649/https://www.monitor.net/monitor/9702a/endangeredfood.html|archive-date=16. 05. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref>
 
Пракса држања дивљих животиња као кућних љубимаца озбиљно угрожава неколико врста. Младунци животиња се обично хватају и продају, што често захтева убијање мајке. Једном у заточеништву и ван њиховог природног станишта, многи кућни љубимци умру или се не репродукују. Угрожене популације укључују [[Азијски црни медвед|азијског црног медведа]], [[Сунчани медвед|малајског сунчаног медведа]], [[Белоруки гибон|белоруког гибона]], -{''[[Hylobates pileatus]]''}- и [[бинтуронг]]а.<ref name='tscwa'>{{cite web|url=http://www.tscwa.org/forests/index.html|title = Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants|publisher=Thai Society for the Conservation of Wild Animals}}</ref>
Линија 88 ⟶ 87:
 
[[Датотека:Thailand map CIA.png|мини|250п|Тајланд данас]]
У доба колонијалних освајања европских сила у 19. веку Тајланд је успео очувати независност, иако се обично сматрао делом [[Уједињено Краљевство|британске]] интересне сфере. Након државног удара [[1932]]. постао је [[уставна монархија]], а на власти су се углавном смењивале војне владе. Године 1939. тачније 23. јуна 1939. краљевина [[Сијам]] је променила име у краљевина Тајланд, што значи у преводу „земља слободних” . У доба [[Други светски рат|Другог светског рата]] , Тајланд је желео да сачува неутралност која је трајала све до децембра 1941. године, након инвазије [[Јапан]]а , на већи део Азије и југоисточне Азије, [[Јапанско царство]] је вршило велики притисак на тадашњу владу Тајланда, да омогући јапанским војним трупама на походе на тада британску Малају и Бурму , настојећи искористити слабост поражене [[Француска|Француске]]. Године [[1940]]. због граничних спорова водио рат са [[вишијевска Француска|вишијским]] снагама у [[Француска Индокина|Индокини]]. Сукоб је завршио тајландским поразом, али је Тајланд убрзо постао [[јапан]]ски савезник, па је његова територија кориштена у јапанским походима на [[Јапанска инвазија Малаје|Малају]] и [[Мјанмар|Бурму]]. Око 5 569 тајландских војника је погинуло у [[Други светски рат|Другом светском рату]] . Након капитулације [[Јапан]]а године 1945. није окупиран због подршке [[Сједињене Америчке Државе|САД]], којима је био потребан поуздани антикомунистички савезник у [[југоисточна Азија|југоисточној Азији]]. Након крвавих студентских немира [[1970-е|1970-их]] , у Тајланду су започеле политичке и економске реформе у смеру демократизације , где је најмање 2000 особа настрадало 1973. године. Током 1974. и 1975. па све до 1979. године , на хиљаде сељака и пољопривредника са севера Тајланда из провинција као [[Чијанг Мај]] је протестовало због ниских откупних цена [[пиринач|пиринча]] и због диктатуре и неплаћеног рада. Тајланд се није мешао у оно што се дешавало у [[Камбоџа|Камбоџи]] , у том тренутку је била под окупацијом [[Црвени Кмери|Црвених Кмера]] . 21 активиста је био брутално убијен и стрељан , а тајландска влада је то покушавала да прикрије. Политички стабилна цивилна влада формирана је [[1992]]. Био је погођен Азијском финансијском кризом 1997. Валута је девалвирала више од два пута.
 
Тајланд је свој савез са САД потврдио учешћем у [[Рат против тероризма|Рату против тероризма]], али је и сам постао бојиште због [[ислам]]истичке побуне на југу земље. Иако је успешно водио економију земље дугогодишњега председника владе [[Taksin Šinavatra|Таксина Шинаватру]] су оптужили за подршку председнику Бушу, за неспособност да се обрачуна са герилом на југу и посебно за утају новца. Војска је искористила његово одсуство из земље, па је [[2006]]. извршен [[државни удар|војни пуч]], у коме је срушена влада Таксина Шинаватре. На власт је дошла војна хунта, која је укинула устав и диктирала нови устав. Демократија је поново успостављена крајем [[2007]]. Стална политичка криза одржавала се у земљи све до избора јула 2011. априла 2010 избили су велики насилни протести опозиције, у којима је погинуло 87 људи, а рањеноо око 1.400 људи. Опозиција предвођена Шинаватрином сестром [[Јинглак Шинаватра|Јинглак Шинаватром]] убедљиво је победила на изборима одржаним јула [[2011]].
Линија 113 ⟶ 112:
{{See also|Јужно Тајландска побуна}}
[[Датотека:Souththailandmap.GIF|мини|Јужне провинције Тајланда са малајско муслиманским већинским областима.]]
Тајланд је контролисао [[Малајско полуострво]] до крајњег југа Малака током 1400-тихих и држао већи део полуострва, укључујући Темасек (Сингапур), нека од [[Андаманска острва|Андаманских острва]], и колонију на [[Јава|Јави]], али се на крају повукао када су Британци користили силу да би гарантовали њихово [[сизеренство]] над султанатом.
 
Северне државе султаната су представљале годишње дарове тајландском краљу у облику [[Бунга мас|златних цветова]] — гест признавања вазалства. Британци су интервенисали у Малајској држави и са [[Англо-Сијамски споразум из 1909|Англо-Сијамским уговором]] покушали да изграде железничку пругу од југа до Бангкока. Тајланд се одрекао суверенитета над оним што су данас северне малајске провинције [[Кедах]], [[Перлис]], [[Келантан]], и [[Теренггану]] у корист Британаца. Провинције Сатун и Патани су припале Тајланду.
Линија 127 ⟶ 126:
Задњих година, Тајланд је имао све активнију улогу на међународној сцени. Кад је [[Источни Тимор]] стекао независност од Индонезије, Тајланд је по први пут у својој историји послао трупе за помоћ међународном мировном напору. Његове трупе су остале тамо као део УН мировних снага. Као део својих напора да побољша међународне везе, Тајланд је ступио у контакт за таквим регионалним организацијама као што су Организација америчких држава (ОАС) и Организација за безбедности и кооперацију у Европи (ОСЦЕ). Тајланд је допринео напорима за обнову у [[Авганистан]]а и [[Ирак]]а слањем трупа.
 
Таксин је иницирао преговоре ради остваривања неколико [[споразум о слободној трговини|споразума о слободној трговини]] са [[Кина|Кином]], [[Аустралија|Аустралијом]], [[Бахреин]]ом, [[Индија|Индијом]], и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Овај задњи споразум је посебно критикован, с тврдњама да неконкурентне Тајванске индустрије могу да буду уништене.<ref>{{cite web|url=http://www.ftawatch.org/ |title = FTA Watch Group website |publisher=Ftawatch.org |accessdate = 25. 404. 2010}}</ref>
 
Таксин је исто тако најавио да ће Тајланд опростити страну помоћ, и да ће радити са земљама донаторима на помоћи у развоју суседа у широј Меконг подрегији.<ref>{{cite web|url=http://yaleglobal.yale.edu/content/thaksins-chance-leading-role-region |work=The Straits Times |location=Singapore |title = Thaksin's Chance for Leading Role in the Region |date = 10. 303. 2004|last=Ciorciari|first=John D.}}</ref> Таксин је покушао да стави Тајланд у позицију регионалног лидера, путем иницирања разних развојних пројеката у сиромашнијим суседним земљама, као што је [[Лаос]]. Више контроверзно је да је он успоставио блиске, пријатељске односе с бурманском диктатуром.<ref>[https://web.archive.org/web/20090103061415/http://www.burmait.net/ict-news/2007/aug07/thaksin-to-face-charges-over-burma-telecom-deal/ 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal]. ICT News, 2 August 2007</ref>
 
Тајланд је приступио инвазији Ирака предовођеној Сједињеним Државама, шаљући хуманитарни контингент са 423 војника.<ref>{{cite web|title = Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq|url=http://www.wsws.org/en/articles/2003/10/thai-o01.html|website=World Socialist Web Site|accessdate = 28. 101. 2015.}}</ref> Трупе су повучене 10. септембра 2004. Два војника су погинула у Ираку у побуњеничким нападу.
 
Абхисит је именовао Касит Пиромyа лидера Народне алијансе за демократију за минстра спољних послова. Априла 2009. је извио сукоб између [[Тајван]]ских и камбоџанских трупа на територији у непосредном суседству 900 година старих руина камбоџијског [[Прасат Преах Вихеар|Преах Вихеар]] хиндуистичког [[храма]] у близини границе. Камбоџиска влада је тврдила да је њена армија убила најмање четири Тајванца и заробила десет, мада је Тајванска влада демантовала да су тајвански војници убијени или повређени. Два камбоџиска и три тајванска војника су погинула. Обе армије су окривљивале једна другу за почетак пуцања и порицале улазак туђу територију.<ref>The Telegraph, [http://www.telegraph.co.uk/news/worldnews/asia/thailand/5101029/Troops-from-Thailand-and-Cambodia-fight-on-border.html Troops from Thailand and Cambodia fight on border], 3 April 2009</ref><ref>Bloomberg, [http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601080&sid=a2G.h3Ms.a3s&refer=asia Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says], 3 April 2009</ref>
Линија 140 ⟶ 139:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| |last=West|first=Barbara A. |title = Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania |publisher=Facts on File |year=2009|isbn=978-1-4381-1913-7|pages=794}}
* David K. Wyatt: ''Thailand – A Short History.'' 2. Auflage, Yale University Press, New Haven u.a. {{page|year=2003|isbn=978-0-300-08475-7|pages=}}
* Chris Baker und Pasuk Phongpaichit: ''A History of Thailand.'' 2. Auflage, Cambridge University Press, Cambridge. {{page|year=2005|isbn=978-0-521-75915-1|pages=}}
Линија 148 ⟶ 147:
* Karl-Heinz Pfeffer: Thailand: Naturpotenzial – Nutzung und Gefährdung. In: Jürgen Hohnholz, Karl-Heinz Pfeffer (Hrsg.): Studium Generale – Thailand. Tübingen. {{page|year=2003|isbn=978-3-88121-066-9|pages=}}
* -{M. Domrös: Die Vegetation. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen}- 1980
* {{Cite book|ref= harv|last=Gray|first=Denis|title = National Parks of Thailand|publisher=Communications Resources Ltd.|location=Bangkok|year=1991|isbnid=ISBN 974-88670-9-9 |pages=}}
* -{M. Domrös: Die Tierwelt. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen}- 1980
* -{''К. Кинель, Д. Мишукова.'' Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тајланд”