Ханс Кристијан Андерсен — разлика између измена

| ширина_слике = 250п

| опис_слике = Ханс Кристијан Андерсен

| пуно_име =

| датум_рођења = {{датум рођења|1805|4|2}}

| место_рођења = [[Оденсе]]

| датум_смрти = {{Датум смрти|1875|8|4|1805|4|2}}

| место_смрти = [[Копенхаген]]

| држава_смрти = [[Данска]]

Андерсенове бајке, од којих је бар 3381 радова<ref>{{cite web| url = http://andersen.sdu.dk/centret/| title = Centrets vision og mission - H.C. Andersen Centret| website = andersen.sdu.dk}}</ref> преведено на више од 125 језика,<ref name=cphpost>{{cite news| last = Wenande| first = Christian | title = Unknown Hans Christian Andersen fairy tale discovered | url = http://cphpost.dk/news/international/unknown-hans-christian-andersen-fairy-tale-discovered | accessdate = 15. 12. 2012. | newspaper = The Copenhagen Post | date = 13. 12. 2012. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20121214223500/http://cphpost.dk/news/international/unknown-hans-christian-andersen-fairy-tale-discovered | archivedate = 14. 12. 2012. }}</ref> су постале културно уткане у западњачку [[Колективна свест|колективну свест]], лако доступне деци, али представљање лекција врлине и отпорности у суочавању са несрећама за зреле читаоце.<ref name="Wullschläger 2002">{{harvnb|Wullschläger|2002}}</ref> Неке од најпознатијих бајки су „[[The Emperor's New Clothes|Царево ново одело]]”, „[[The Little Mermaid|Мала сирена]]”, „[[The Nightingale (fairy tale)|Славуј]]”, „[[The Snow Queen|Снежна краљица]]”, „[[Ружно паче]]”, „[[Tomalise|Палчица]]”, и мног друге. Његове приче су инспирисале балете, позоришне комаде, анимиране филмове, као и акционе филмове.<ref name="Bredsdorff 1975">{{harvnb|Bredsdorff|1975}}</ref> Једанан од [[Копенхаген]]ских најширих и најпрометнијих булевара је назван „Х.К. Андерсенов булевар”.<ref>Google Maps, by City Hall Square (Rådhuspladsen), continues eastbound as the bridge "Langebro"</ref>

Рођен је [[2. април]]а [[1805]]. године у месту [[Оденсе]] на острву Фунен у [[Данска|Данској]]. Отац му је био обућар, сањалица који је више волео [[уметност]] него [[занат]], а мајка — неписмена праља. Он је био једино дете. Андерсенов отац, као и Ханс, сматрао је себе рођаком племства (његова бака по очевој страни је рекла његовом оцу да је њихова фамилија припадала вишој друштвеној класи,<ref name="Rossel 1996 6">{{harvnb|Rossel|1996|p=6}}</ref> али истраживања нису потрврдила ту тврдњу).<ref name="Rossel 1996 6"/><ref>{{cite web | last = Askgaard| first = Ejnar Stig | title = The Lineage of Hans Christian Andersen | publisher = Odense City Museums | url = http://museum.odense.dk/knowledge/knowledge-hans-christian-andersen/publications-on-hca-/the-lineage-of-hca.aspx | archiveurl = https://web.archive.org/web/20120504132508/http://www.museum.odense.dk/knowledge/knowledge-hans-christian-andersen/publications-on-hca-/the-lineage-of-hca.aspx | archivedate = 404. 5. 2012.}}</ref> Једна перзистентна спекулација сугерише да је Андерсен био нелегални син краља [[Кристијан VIII Дански|Кристијана -{VIII}-]], али је та идеја оспоравана.<ref name="Rossel 1996 6"/> Школовао се нередовно.

Године [[1828]]. Андерсен је завршио [[гимназија|гимназију]]<ref>{{cite web| url = http://www.hcandersen-homepage.dk/?page_id=3257 | title = H.C. Andersens skolegang i Helsingør Latinskole | publisher = Hcandersen-homepage.dk | date = | accessdate = 202. 4. 2010.}}</ref> и уписао се на [[универзитет]]. Његово прво дело „Пут пешке од Холменског канала до историјског краја Амагера“, објављено [[1829]], слабо је прихваћено, али му је омогућило пут у [[Немачка|Немачку]] и [[Италија|Италију]], који је имао велики значај за његов даљи рад. Приликом посете [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Великој Британији]] био је гост [[Чарлс Дикенс|Чарлса Дикенса]] ком се он није допао јер је био феминизиран, ситничав, самољубив и хипохондрик.

Веома рана Андерсонова бајка, „[[The Tallow Candle|Лојна свећа]]” ({{lang-da|Tællelyset}}) откривена је у данском архиву у октобру 2012. Прича која је написана током 1820-тихих је о свећи која се није осећала цењеном. Она је написана док је Андерсен још увек био у школи и посвећена је добротвору у чијем породичном поседу је остала док се није појавила међу другим породичним папирима у локалном архиву.<ref>{{cite web| title = Local historian finds Hans Christian Andersen's first fairy tale| url = http://politiken.dk/newsinenglish/ECE1841147/local-historian-finds-hans-christian-andersens-first-fairy-tale/| publisher = Politiken.dk| accessdate = 202. 6. 2013.}}</ref>

Године 1829, Андерсен је имао доста успеха са кратком причом „Шетња од Холменовог канала до источне тачке острва Амагер 1828 и 1829 године” ({{lang-da|Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829}}). Њен протагониста се среће са ликовима у опсегу од [[Свети Петар|Светог Петра]] до мачке која говори. Андерсен је следио тај успех са позоришним комадом, ''Љубав на торњу цркве Светог Николе'', и кратким томом поема. Мада је био релативно мало успешан у писању и објављивању непосредно након тога, године 1833. је добио малу путну потпору од краља, чиме му је омогућено да се запути на прво од многих путовања кроз Европу. У [[Кантон Јура|кантону Јура]], у близини [[Ле Локл]]а у Швајцарској, Андерсен је написао причу „Агнета и Мерман”. Једно вече проведено у италијанском поморском селу [[Сестри Леванте (Ђенова)|Сестри Леванте]] исте године је инспирисало причу „Залив бајки”.<ref>{{cite web| url = http://andersenfestival.it | title = Andersen Festival, Sestri Levante| publisher = Andersen Festival| accessdate = 202. 6. 2013.}}</ref> Октобра 1834. он је допутовао у [[Рим]]. Андерсенова путовања по Италији су изражена у његовој првој новели, фиктивној аутобиографији са насловом ''[[The Improvisatore|Импровизатор]]'' ({{јез-дан|Improvisatoren}}), која је објављена 1835. и наишла на добар пријем.<ref name="Murray2013">{{Cite book| last = Murray| first = Christopher John| title = Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850| url = https://books.google.com/books?id=8GS8DWMLRYEC&pg=PA20| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-135-45579-8| pages = 20}}</ref><ref name="Sjåvik2006">{{cite book| last = Sjåvik| first = Jan| title = Historical Dictionary of Scandinavian Literature and Theater| url = https://books.google.com/books?id=tCBpiKsi7a0C&pg=RA1-PA8| year = 2006| publisher = Scarecrow Press| isbn = 978-0-8108-6501-3| pages = 20}}</ref>

Андерсенови иницијални покушаји писања бајки биле су ревизије прича које је чуо као дете. Иницијално његове бајке нису биле добро прихваћене, делом услед потешкоћа при њиховом превођењу. Године 1835, Андерсен је објавио прва два наставка својих ''[[Fairy Tales Told for Children. First Collection.|Бајки]]'' ({{lang-da|Eventyr}}; лит. „фантастичне приче”). Још прича, којима је комплетиран први том, је објављено 1837. године. Колекција се састојала од девет прича, укључујући приче „[[The Tinderbox|Кутија за кресиво]]”, „[[The Princess and the Pea|Принцеза на зрну грашка]]”, „[[Thumbelina|Палчица]]”, „[[The Little Mermaid|Мала Сирена]]” и „[[The Emperor's New Clothes|Царево ново одело]]”. Квалитет тих прича није био одмах препознат, и оне су лоше продаване. У то време, Андерсен је имао више успеха са своја два романа, ''О.Т.'' (1836) и ''Само виолиниста'' (1837);<ref>[https://archive.org/stream/onlyfiddlerdanis00andeiala#page/n3/mode/2up ''Only a Fiddler''] from Archive.org</ref> последњи рад је разматрао млади [[Серен Киркегор]]. Знатан део његовог рада је инспирисала Библија, јер је током његовог детињства хришћанство било веома важно у данској култури.<ref>{{Cite web| url = https://www.futurelearn.com/courses/hans-christian-andersens-fairy-tales/0/steps/14184| title = Biblical themes in Hans Christian Andersen's fairy tales - Hans Christian Andersen’s Fairy Tales - Hans Christian Andersen Centre| last = FutureLearn| website = FutureLearn| language = en-GB| accessdate = 707. 12. 2017.}}</ref>

Након посете [[Шведска|Шведској]] 1837. године, Андерсен је био инспирисан [[Panskandinavizam|скандинавизмом]] и посветио се писању поеме која би изражавала сродност [[Швеђани|Швеђана]], [[Данци|Данаца]] и [[Норвежани|Норвежана]].<ref name="Scandinavian">{{cite web| work = Hans Christian Andersen and Music| url = http://www.kb.dk/elib/noder/hcamusik/skandinav/index_en.htm| title = I am a Scandinavian| accessdate = 12. 101. 2007.}}</ref> У јулу 1839, током посете острву [[Фин (острво)|Фин]], Андерсен је написао текст своје поеме -{''Jeg er en Skandinav''}- („Ја сам Скандинављанин”)<ref name="Scandinavian"/> да би овековечио „лепоту нордијског духа, начин на који се три сестрињске нације постепено зближавају” као део скандинавске национална химна.<ref name="Scandinavian"/> Композитор [[Otto Lindblad|Ото Линдблад]] је написао музику за ту поему, и композиција је објављена јануара 1840. Њена популарност је достигла врхунац 1845, након чега је ретко извођена.<ref name="Scandinavian"/>

Бруно Бетелхајм ({{јез-енг|Bruno Bettelheim}}), дечији психијатар и, за живота, професор чикашког универзитета, је имао строгу дефиницију бајке по којој бајка мора бити пуна вере у добро, утешна и преобразујућа за свога хероја или хероину. По њему Андерсенове бајке су намењене више одраслима него деци. Најближа Бетелхајмовој дефиницији бајке је Андерсенова "Снежна краљица" док су "Девојчица са шибицама" и "Мала сирена" анти-бајке, јер имају трагичан завршетак који се надопуњује идејом смрти као избављењем од мука које доноси живот.<ref>Bettelheim, Bruno: The Uses of Enchantment: The Meaning and Importance of Fairy Tales, Vintage Books, 2010</ref> Незадовољни трагичним завршецима "Девојчице са шибицама" и "Мале сирене", Тенгрен, дански илустратор бајки, ({{јез-дан|Gustaf Tenggren}}), је променио завршетак "Девојчице са шибицама" тако да је девојчица на крају заспала у раскошном кревету уместо умрла од хладноће а у Дизнијевој адаптацији "Мале сирене", мала сирена се не претвара у духа него постаје људско биће.<ref>{{Cite web| last = Banerjee| first = Jacqueline|url = http://www.victorianweb.org/genre/childlit/fairytales3.html| title = The Power of "Faerie": Hans Christian Andersen as a Children's Writer|language = en-GB| accessdate = 29. 10. 2018.}}</ref>

Андерсен је наставио са писањем и објављивањем бајки до 1872.<ref>{{Cite news| url = https://wonderopolis.org/wonder/who-was-hans-christian-andersen| title = Who Was Hans Christian Andersen?| accessdate = 21. 909. 2017.| language = en}}</ref>

Године 1851, он је објавио веома добро прихваћени том путописних скица ''У Шведској''. Велики заљубљеник у путовања, Андерсен је објавио неколико других дугих [[путопис]]а: „''Слике из сенке путовања у [[Харц]], [[Саксонска Швајцарска|Саксонску Швајцарску]], итд. итд. у лето 1831''”, „''Песников базар''”, „''У Шпанији''” и „''Посета Португалу 1866. године''”. (Задњи описује његову посету својим [[Португалци|португалским]] пријатељима Хорхеу и Хозеу О’Нил, који су били његови пријатељи током средине 1820-тихих, док је живео у Копенхагену.) У својим путописима, Андерсен је узимао у обзир неке од савремених конвенција о писању путовања, али је увек развијао жанр који одговарао његовим сопственим циљевима. Сваки од његових путописа комбинује документарно и описно сведочанство призора које је видео са више филозофким пасусима о темама попут ауторства, [[бесмртност]]и, и о природи фикције у извештају о књижевном путовању. Неки од његових путописа, као што је ''У Шведској'', чак садрже бајке.

Током 1840-тихих, Андерсенова пажња се вратила на позоришне комаде, али није имао већег успеха. Он је имао више среће са објављивањем дела ''Сликовница без слика'' (1840). Друга серија бајки је почела 1838, а трећа 1845. Андерсен је сада био прослављен широм Европе, мада је његова родна [[Данска]] још увек показивала извесне резервације за његове претензије.

Између 1845. и 1864, Х. Ц. Андерсен је живео на локацији 67 [[Nyhavn|Нугавн]], Копенхаген, где сада стоји меморијална плакета.<ref name="Official Tourism Site of Copenhagen">{{cite web | url = http://www.visitcopenhagen.com/content/press/press_information/hans_christian_andersen/in_the_footsteps_of_andersen |archive-url=https://web.archive.org/web/20080725103354/http://www.visitcopenhagen.com/content/press/press_information/hans_christian_andersen/in_the_footsteps_of_andersen |dead-url=yes |archive-date = 25. 707. 2008. | title = Official Tourism Site of Copenhagen | publisher = Visitcopenhagen.com | date = | accessdate = 202. 4. 2010. }}</ref>

* {{Cite book | ref = harv| last = Murray| first = Christopher John| title = Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850| url = https://books.google.com/books?id=8GS8DWMLRYEC&pg=PA20| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-135-45579-8| pages = 20}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Murray| first = Christopher John| title = Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850| url = https://books.google.com/books?id=8GS8DWMLRYEC&pg=PA20| year = 2013| publisher = Routledge| isbn = 978-1-135-45579-8| pages = 20}}

* {{Cite book| ref = harv| title = Fairy Tales | last = Andersen| first = Hans Christian | editor = Jackie Wullschläger | year = 2005| origyear = 2004 | publisher = Viking | location = New York| isbn = 978-0-670-03377-5 | others = Tiina Nunnally}}

* {{Cite book| ref = harv| title = Hans Christian Andersen: A New Life | last = Andersen| first = Jens | year = 2005| origyear = 2003 | publisher = Overlook Duckworth | location = New York, Woodstock, and London | isbn = 978-1-58567-737-5 | others = Tiina Nunnally}}

* {{Cite book| ref = harv| last = Binding| first = Paul| authorlink = | authormask = | title = Hans Christian Andersen : European witness | location = | publisher = Yale University Press | year = 2014|<!--| isbn = 9780300169232-->}}

* {{Cite book| ref = harv | last=Bredsdorff| first = Elias| title = Hans Christian Andersen: the story of his life and work 1805–75| year = 1975| publisher = Phaidon| isbn = 978-0-7148-1636-4| url = https://books.google.com/books?id=HZg9AAAAIAAJ&pg=PA168| accessdate = 404. 4. 2012.}}

* Roes, André. ''[[Søren Kierkegaard|Kierkegaard]] en Andersen, Uitgeverij Aspekt'', Soesterberg . {{page| year = 2017| isbn = 9789463382151| pages = }}

* {{Cite book| ref = harv | title=Hans Christian Andersen: Danish Writer and Citizen of the World | last = Rossel| first = Sven Hakon | publisher = Rodopi | year = 1996| isbn = 978-90-5183-944-9 }}

* {{Cite book| ref = harv| title = The Wild Swan: The Life and Times of Hans Christian Andersen | last = Stirling| first = Monica | publisher = Harcourt, Brace & World, Inc | location = New York | year = 1965}}

* {{Cite book| ref = harv| title = The King's Ballet Master | last = Terry| first = Walter | publisher = Dodd, Mead & Company | location = New York | year = 1979| isbn = 978-0-396-07722-0 | postscript = .}}

* {{Cite book| ref = harv | title=Hans Christian Andersen: The Life of a Storyteller | last = Wullschläger| first = Jackie | publisher = University of Chicago Press | location = Chicago | year = 2002| origyear = 2000 | isbn = 978-0-226-91747-4 }}

* {{Cite book| ref = harv| title = Hans Christian Andersen: The Misunderstood Storyteller | last = Zipes| first = Jack | year = 2005| publisher = Routledge | location = New York and London | isbn = 978-0-415-97433-2 | postscript = .}}