Википедија

Радиоактивност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 79:
Зрачење настало радиоактивношћу разликује се по продорности, електричном набоју, грађи и по процесима који доводе до емисије. Алфа-зрачење може зауставити папир, бета-зрачење може зауставити алуминијски лим дебео неколико милиметара, а већину гама-зрачења може зауставити десетак центиметара дебела оловна плоча. У магнетском пољу алфа-зраци се савијају као позитивно наелектрисане честице, бета-зраци као негативне или позитивне, а гама-зраци пролазе несметано.
''Неутронско зрачење'' је рој брзих [[неутрон]]а, по маси сличних [[протон]]има. Врло лако продиру кроз неку [[Хемијска материја|хемијску материју]], јер немају [[електрични набој]]. Неутронско зрачење може бити последица [[нуклеарна реакција|нуклеарне реакције]].<ref name="LitherlandFerguson1961">{{cite journal|title=Gamma-Ray Angular Correlations from Aligned Nuclei Produced by Nuclear Reactions |first=A. E. |last=Litherland|first2=A. J. |last2=Ferguson|journal=[[Canadian Journal of Physics]] |year=1961|volume=39 |issue=6 |doi=10.1139/p61-089 |issn=0008-4204 |url=http://www.nrcresearchpress.com/doi/pdf/10.1139/p61-089|pages=788–824788-824}}</ref><ref>{{Cite book|title=Methods in Experimental Physics |chapter=3. Nuclear and Atomic Spectroscopy|volume=13|year=1976|issn=0076-695X|doi=10.1016/S0076-695X(08)60643-2|pages=115–346115-346}}</ref><ref name="B.R. Martin">{{harvnb|Martin|2011|pp=240}}</ref> Компонента је [[Космичко зрачење|козмичког зрачења]] и зрачења из нестабилних тешких језгара. Врло снажно неутронско зрачење настаје у [[нуклеарни реактор|нуклеарним реакторима]] током [[Нуклеарна ланчана реакција|нуклеарне ланчане реакције]] језграра. Енергија неутрона код неутронских зрачења износи од око 10 [[Електронволт|-{MeV}-]] па наниже. Ако се енергија неутрона смањи на енергије мање од 1 -{eV}-, називају се '''термичким неутронима'''.
 
Остала зрачења се називају према честицама од којих се састоје: [[протон]]ско, [[деутеријум]]ско, [[трицијум]]ско, тешкојонско, и друго. Таква зрачења могу настати у нуклеарним реакцијама, део су козмичког зрачења, а настају и у нуклеарним реакторима или [[Нуклеарно оружје|нуклеарним експлозијама]].
Ред 207:
{{refbegin}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Martin|first=B. R. |title=Nuclear and particle physics: An introduction |edition=2nd |publisher=John Wiley & Sons|year=2011|isbn=978-1-1199-6511-4 |pages=240}}
* {{Cite book|ref=harv | title=Methods in Experimental Physics |chapter=3. Nuclear and Atomic Spectroscopy|volume=13|year=1976|issn=0076-695X|doi=10.1016/S0076-695X(08)60643-2|pages=115–346115-346}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Mould|first=Richard F. |title=A century of X-rays and radioactivity in medicine : with emphasis on photographic records of the early years |year=1995|publisher=Inst. of Physics Publ. |location=Bristol |isbn=978-0-7503-0224-1 |edition=Reprint. with minor corr|pages=12}}
* {{Cite book|ref=harv |title=Radiation Protection and Dosimetry: An Introduction to Health Physics |last=Stabin|first=Michael G. |isbn=978-0-387-49982-6 |year=2007|publisher=[[Springer Publishing|Springer]] |chapter=3 |doi=10.1007/978-0-387-49983-3}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Радиоактивност”