Књижевност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 11:
== Дефиниције ==
Постојали су разни покушаји да се дефинише „књижевност”.<ref name=meyer>{{cite journal|last=Meyer| first = Jim| title = What is Literature? A Definition Based on Prototypes| journal = Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session| year=1997| volume = 41| issue = 1| url = http://www.und.nodak.edu/dept/linguistics/wp/1997Meyer.htm| accessdate
<blockquote>Трагање за откривањем дефиниције „књижевности” је пут којим се много путовало, иако је тачка доласка, ако је икада достигнута, ретко задовољавајућа. Већина предложених дефиниција је широка и нејасна, и оне су се неизвежно временом мењане. У ствари, једина ствар која је сигурна у дефинисању књижевности јесте да ће се дефиниција променити. Концепти о томе шта је литература се исто тако мењају током времена.<ref name=acu> {{cite web|title=What is Literature?| url = http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm| work = Foundation: Fundamentals of Literature and Drama| publisher = Australian Catholic University| accessdate=09. 02. 2014.| last=Ryan| first = Simon| last2=Ryan| first2 = Delyse| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20140220034442/http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm| archivedate
Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је „културолошки релативна дефиниција”.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28</ref> У [[Западна Европа|Западној Европи]] пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28" /> Ограниченији смисао речи се јавио током [[Романтизам|романтичарског периода]], током којег је почела да означава „маштовито” писање.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 406">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16</ref> Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, [[Културологија|културолошке студије]] обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред [[Западни канон|канонских радова]].
Ред 83:
Поезија је врста књижевности у којој се текст пише у стиховима. Поезија обично садржи низ [[стилска фигура|стилских фигура]] укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Могуће је да је поезија најстарија врста књижевност. Рани примери су [[Сумер]]ски „[[Еп о Гилгамешу|Еп]] о [[Гилгамеш]]у” ([[1700. п. н. е.]]), делови Библије, и радови [[Хомер]]а.
Поезија је форма литературне уметности која користи [[Естетика|естетске]] и [[ритам|ритмичке]] квалитете језика да евоцира додатна значења, или алтернативе [[Проза|прозном]] привидном значењу.<ref name=oedpoetry>{{cite web|title=poetry, n.| url = http://www.oed.com/view/Entry/146552| work = Oxford English Dictionary| publisher = OUP| accessdate
У различитим нацијама наилази се на раличите врсте поезије. У грчкој поезији стихови се ретко римују, док је у Италијанској и Француској поезији супротан случај. Генерално гледајући, у британској и немачкој поезији рима је подједнако и присутна и одсутна. Неке језике карактерише природан афинитет за дуже стихове, док је код других изражена тенденција ка краћим стиховима. Неке од ових карактеристика су условљене разликама у лексици и граматици самих језика. На пример, неки језици имају већи фонд речи које се римују, или више синонима од других. Поезија је такође укомпонована у неке врсте драме, попут опере.
Ред 90:
{{Main article|Проза}}
Проза је форма [[језик]]а која поседује обичну [[синтакса|синтаксу]] и [[природни говор]] уместо ритмичке структуре; у ком смислу се она, поред њеног мерења реченицама уместо линија, разликује од поезије.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9" /><ref>{{cite web|title=Glossary: P| url = http://www.wwnorton.com/college/english/litweb10/glossary/P.aspx| work = LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace| accessdate
* '''[[Роман]]''': дуги [[Фикција|фикциони]] прозни наратив. Блиски однос ове форме са [[Реализам (уметност)|реалним животом]] је диференцира од [[Витешки роман|витешке романтике]].<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 18">{{harvnb|Goody|2006|p=18}}</ref><ref name=brooklyn>{{cite web|title=The Novel| url = http://academic.brooklyn.cuny.edu/english/melani/cs6/novel.html| work = A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature| publisher = [[Brooklyn College]]| accessdate
* '''[[Новела]]''': у чисто квантитативном смислу, новела постоји између романа и кратке приче; издавач [[Melville House Publishing|Мелвил Хаус]] је класификује као „сувише кратка да би била роман, превише дуга да би била приповедка”.<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim| first = Taylor| title = In Praise of Short| url = http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html| publisher = [[The Daily Beast]]| accessdate
* '''[[Приповетка]]''': дилема у дефинисању „кратке приче” као књижевне форме је у томе како је, или да ли је, треба разликовати од било ког кратког наратива; стога она такође има спорно порекло,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd| first = William| title = A short history of the short story| url = http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c| publisher = Prospect Magazine| accessdate=08. 03. 2014.}}</ref> који поједини извори сматрају најранијим кратким наративом (e.g. [[Библија]]), као што су рани писци приповетки (-{e.g.}- [[Едгар Алан По]]), али и модерни писци (-{e.g.}- [[Антон Чехов]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba| first = Ştefan| title = The Nature of the Short Story: Attempts at Definition | journal = Synergy | year=2010| volume = 6 | issue = 2| url = http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf| accessdate=06. 03. 2014.| pages=220–230}}</ref> Осим њене особене величине, разни теоретичари су предложили да приповетке обрађују карактеристичне теме и имају особену структуру.<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger| first = Mary| last2=Burns| first2 = Dan E. | title = Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition| journal = Modern Fiction Studies| year=1982| volume = XXVIII| issue = 6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May| first = Charles| title = The Short Story. The Reality of Artifice| year=1995| publisher = Twain| location = New York}}</ref><ref name=pratt>{{cite book|year=1994| publisher = Ohio UP| location = Athens| author = Marie Louise Pratt| editor = Charles May| title = The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>
Ред 118:
* {{Cite book|ref=harv| last=Eagleton| first = Terry| title = Literary theory: an introduction: anniversary edition| year=2008| publisher = Blackwell Publishing| location = Oxford| isbn = 978-1-4051-7921-8| edition = Anniversary, 2nd}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Foster| first = John Lawrence | title = Ancient Egyptian Literature: An Anthology | year=2001| publisher = University of Texas Press | location = Austin | pages=xx| isbn = 978-0-292-72527-0}}
* {{cite journal|last=Giraldi| first = William| title = The Novella's Long Life| journal = The Southern Review| issue = Autumn 2008| url = http://williamgiraldi.com/wp-content/uploads/2011/08/novella1.pdf| accessdate
* {{Cite book|ref=harv| last=Goody| first = Jack| title = The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture| year=2006| publisher = Princeton UP| location = Princeton| isbn = 978-0-691-04947-2| editor = Franco Moretti| chapter = From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling| pages=18}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Preminger| first = Alex| title = The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics| publisher = US: Princeton University Press| year=1993| isbn = 978-0-691-02123-2|display-authors=etal}}
* {{cite journal|last=Ross| first = Trevor| title = The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century."| journal = ELH| year=1996| volume = 63| url = https://www.ualberta.ca/~dmiall/MakingReaders/Readings/Ross%20English%20Canon.pdf| accessdate=09. 02. 2014.| doi = 10.1353/elh.1996.0019| pages=397–422}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bonheim| first = Helmut| title = The Narrative Modes: Techniques of the Short Story| year=1982| publisher = Brewer| location = Cambridge}} An overview of several hundred short stories.
* {{cite journal|last=Gillespie| first = Gerald| title = Novella, nouvelle, novella, short novel? — A review of terms| journal = Neophilologus|
* {{cite web|last=Wheeler| first = L. Kip| title = Periods of Literary History| url = http://web.cn.edu/kwheeler/documents/periods_lit_history.pdf| publisher = [[Carson-Newman University]]| accessdate
{{refend}}
|