Јидиш (језик) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 64:
Почетком 20. века, јидиш постаје велики језик источне Европе. Богата књижевност се штампа, филм и позориште на јидишу цвета, а чак је постао и званични језик [[Белоруска Совјетска Социјалистичка Република|Белоруске ССР]]. Он је био национални језик огромне јеврејске популације источне Европе која је одбацила [[ционизам]] и покушавала да добије културну аутономију у Европи. Али, средином века, [[холокауст]] је довео до драматичног и наглог пада у употреби јидиша јер су небројене јеврејске заједнице, како сакралне, тако и секуларне, које су свакодневно говориле јидиш, уништене.
[[File:Drive to the Collective Farm.jpg|thumb|right|200px|Совјетски јидиш постер, као део ''колхоз пропаганде'' 1920. - 1930.]]
У [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], много је учињено на промовисању коришћења јидиша средином [[1920е|1920-их]] година. Јидиш је сматран језиком „''јеврејског пролетеријата''“; у исто време, [[Хебрејски језик|хебрејски]] је сматран језиком „''буржоазије''“ и потискиван је. Почетком 1930-их, растући [[антисемитизам]] Совјетске политике избацује јидиш из свих друштвених сфера; мало јидиш публикација је преживело (међу њима књижевни часопис „''Советиш Хејмланд'' (''-{Sovetish Heymland}-'') и дневне новине „''Биробиџанер Штерн'' (''-{Birobidzhaner Shtern}-'')). Све више Јевреја покушава да се утопи у велико Совјетско друштво и све више говори [[руски језик]] науштрб јидиша.
 
У [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Државама]], јидиш је везивао Јевреје из многих земаља, којима је национално порекло било једнако важно као и јеврејски идентитет. У неким породицама, венчавање између Јевреја различитог националног порекла је било као венчавање за иноверце. Дневне новине на јидишу, као што је био „''-{The Forward}-'', су биле извор информација за све европске јевреје. Амеро-јидиш музика, изведена из [[Клецмер]] музике, је била још један битан везивни фактор.
 
За то време, у [[Израел]]у, јидиш је замењен савременим [[хебрејски језик|хебрејским језиком]]. Ово на неки начин одсликава сукоб између сакралних и секуларних снага унутар јеврејске нације. Многи у већој секуларној групи су желели нови национални језик као везивни фактор новог идентитета нације, док су традиционални религиозни Јевреји сматрали хебрејски светим језиком резервисаним само за молитву и верску науку. Такође, овај конфликт је рефлектовао и супротстављене погледе секуларних Јевреја широм света, који су са једне стране видели хебрејски (и ционизам), односно, јидиш (и интернационализам) са друге стране, као начин за дефинисање новог јеврејског национализма.