Genska terapija — разлика између измена

488 бајтова уклоњено ,  пре 2 године
(Датотеку Генска_терапија.jpeg је обрисао Moheen на Остави, разлог: Copyright violation, see c:Commons:Licensing.)
Zabrinjavajuća je metoda ovakvih postupaka, osim otkrivanja nepravilnosti na genu, odabir pola deteta. Postupak se sprovodi posmatranjem amnionske tečnosti, a prvi uspešni slučaj sproveden je 1955. godine. Široka primena ovih postupaka sedamdesetih je godina postala je rutina. Osim odabira pola deteta koji je danas najzastupljeniji u azijskim zemljama, naročito Kini, u kojoj se odabiranju najvećim delom muška deca, ovakve metode mogu popraviti kozmetičke poremećaje u jajašcu, spermi i embrionalnom ćelijama budućeg deteta.
 
[[Датотека:Genska terapija 2.jpeg|300px|мини|'''Jedan od modela genske terapije ex vivo'''<br> a – biopsija stem ćelija <br>b – aplikacija retrovirusnog vektora za transfer normalnog gena<br>c – rekombinantna DNK sa transferiranim normalnim genom<br> d – inkorporiranje genetički transformiranih ćelija <br>(Prema: Mader, [[2000]].)<ref name="Mader S (2000)">Mader S. S. (2000): Human biology. McGraw-Hill, New York, ISBN 0-07-290584-0; ISBN 0-07-117940-2.</ref>]]
;In vivo genska terapija
Kod obe terapije transgen se direktno uvodi u ćelije napadnute zarazom. Na ovaj način moguće je lečiti cističnu fibrozu ili mišićnu ditrofiju. Tako bi DMD bila tretirana uvođenjem distrofin gena u mišićne ćelije, a CF uvođenjem CFTR gena u ćelije vazdušnog protoka. Kod obe bolesti su to ćelije čija poremećena funkcija izaziva glavne efekte koji su opasni po život, međutim nisu jedine.