Велика Србија — разлика између измена

„[[Начертаније]]” (''нацрт'') некадашњи је тајни „програм [[Спољни односи Србије|спољашње]] и националне [[политика|политике]] [[Кнежевина Србија|Србије]]”, који је крајем [[1844]]. године написао министар унутрашњих дела [[Илија Гарашанин]] (1812—1874) за [[кнез]]а [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]] (1842—1858).<ref name="начертаније" />

 

 

{{Цитат3|Србија се мора и у том смотренију у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност, или тако рећи да састави себи једну домаћу политику по којим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља.|[[:s:Начертаније#Начертаније|„Увод” — ''Начертанија'']]}}

=== Политика Михаила Обреновића (1860—1868) ===

{{Главни чланак|Михаило Обреновић}}

 

Кнез [[Михаило Обреновић]] се током своје друге владавине (1860—1868) умногоме ослањао на политички програм „Начертанија”, са Илијом Гарашанином као министром иностраних послова. Његова политика, ношена „великом идејом”, ишла је за стварањем народних држава, акцијом самих југоисточно европских народа без мешања страних сила. Као минимум предвиђао је да Србија из те целе акције добије Босну и Херцеговину.<ref name="Европа и српско питање">[[Васиљ Поповић]] „[[:s:Европа и српско питање 5|Европа и српско питање]]”</ref> Порта је одбијала Михаилове предлоге да његову вазалном подручју припоји Босну и Херцеговину, сматрајући те његове тежње као део руских аспирација на Истоку.

 

 

Политика кнеза Михаила имала је подршку [[Друго француско царство|Француског царства]] на челу са [[Наполеон III Бонапарта|Наполеоном -{III}-]], чији је план за решење источног питања у југоисточној Европи узимао Србију као [[Пијемонт]] око кога је требало да се окупе сви јужнословенски народи, укључујући и Бугаре. Француски министар иностраних послова Тувнел се надао се да ће Србија ујединити Босну, Херцеговину, Црну Гору и Бугарску и да ће тежити да уједини и целокупно словенско становништво Аустрије.<ref name="Европа и српско питање"/> Кнез Михаило Обреновић је са бугарским емигрантима у [[Букурешт]]у [[14. јануар]]а [[1867]]. закључио Букурештански споразум о заједничкој држави Срба и Бугара.{{sfn|Zieliński|2003|pp=}} Француска је објавила свој програм за реформе у Турској нотом од [[22. фебруар]]а 1867.<ref name="Европа и српско питање"/>

=== Марковићева критика великосрпске политике ===

 

{{Главни чланак|Балканска федерација|Светозар Марковић}}

 

Српски социјалиста [[Светозар Марковић]] у многим делима („Велика Србија” [[1868]], „Србија на истоку” [[1873]], „Социјализам и друштвено питање” [[1874]]) критикује идеју Велике Србије. Он је ову „велику мисао” сматрао опашношњу за државне тадашње Кнежевине Србије, упозоравајући да се „Основати Велику Србију значило би пренети владу над Босном и Херцеговином од султана на породицу Обреновића”.{{sfn|Марковић|1892|p=217}} Критикујући политику кнеза Михајла, Марковић закључује следеће:{{sfn|Марковић|1892|p=161}}

 

 

{{цитат|Ми велимо да је ова политика била ништавна стога што су против ње биле неодољиве препоне. Прва и најјача препона је назависна [[Црна Гора]], која је на Херцеговину, Босну и Стару Србију гледала исто као и Србија, и која је, шта више, јасно тежила да оснује сасвим независну српску државу. Друга је снажна препона била властела босанска са њеним давнашњим правима. Добити Босну мирним путем, било је немогућно, ако се властели не ујамче њена старинска права; а то би значило оставити босанску рају у ропству као што је и била. На то се нија смела решити влада, која је ишла да „ослободи” браћу у Босни. Добити Босну ратом, то би значило изазвати социјалну револуцију у Босни, уништити домаћу аристокрацију, која тамо постоји од толико векова; а кад би се одушевљена раја ослободила од једним господара, да ли би се она слагала да дође под српске пандуре, капетане и остале господаре?|Светозар Марковић, ''[[Србија на истоку]]'', 1892.}}

 

=== Карта српских земаља Милоша Милојевића (1872) ===

{{Главни чланак|Милош Милојевић}}

 

 

=== Аустроугарске реакције на Велику Србију ===

 

[[Аустроугарска]] је за Гарашаниново „Начертаније” сазнала тек [[1883]]. године.<ref>{{cite web|last=Лопандић| first = Душко| title = Где се родила наша спољна политика| url = http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/10-stranica-za-istori%D1%98u| work = Политикин Забавник}}</ref> Жестоко је се противила остварењу великосрпских планова, понајвише због тога што је сама претендовала да заузме Босну и Херцеговину и да се шири на исток, а сама је то представљала као претензије суседне Кнежевине Србије на традиционалне историјске области хабзбуршке круне, насељене Јужним Словенима.