Ратково — разлика између измена

Ратково се први пут помиње под [[немачки језик|немачким]] именом -{Paraput}-, док се на [[мађарски језик|мађарском]] зове -{Paripás}- или -{Parabuty}-, а на немачком -{Parabutsch}-. У неким земљишњим књигама су се могу наћи и називи Дубрава и -{Gutacker}-.<ref>Борис Масић, Chronik der Besiedlung von Parabutsch стрpp. 1.</ref>

Када је [[османско царство|отоманска]] војска предвођена [[Сулејман Величанствени|Сулејманом I]] победила [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарску]] војску предвођену [[Лајош II Јагелонац|Лудвигом II]] у [[Мохачка битка|Мохачкој битки]] [[1526]]. године цела област данашње [[Бачка|Бачке]] је пала у отомаске руке. Током 150 година дуге владавине [[Османско царство|Османског царства]] дошло је до разарања и депопулације насеља на простору [[Панонска низија|Панонске низије]].<ref name="automatski generisano4">Борис Масић, стрpp. 1.</ref>

Крајем XVII века село је припало [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршкој монархији]] започета је [[колонизација]] насеља немачким становништов која се одиграла у три етапе. [[1748]]. године планирана је прва колонизација насеља са 200 немачких породица из [[Баварска|Баварске]], [[Virtemberg|Виртемберга]], [[Рајна-Палатинат|Палатината]] и [[Баден (регион)|Бадена]], као и француске [[Лорена|Лорене]]. Прва колонизација је завршена [[1772]]. године. Од тада је почео заједнички живот Срба и Немаца. Други пут су колонисти долазили из [[Пруска|Пруске]] у периоду од [[1780]]. до [[1786]]. године. Идуће године је уследила и последња колонизација, то су били немци који су испрва били насељени у [[Рума|Руми]].<ref>Борис Масић, стрpp. 2.</ref>

Прва католичка црква је саграђена [[1784]]. године у дворишту бивше немачке школе. Први католички свештеник у селу је био Јозеф Филко. Она је срушена и [[1805]]. године је донета одлука да се на њеном месту сагради нова католичка црква која је посвећена [[Јован из Непомука|Св. Ивану Непомуку]]. Изградња цркве је завршена [[1811]]. године.<ref name="automatski generisano1">Борис Масић, стрpp. 4.</ref>

Током овог периода дошло је и до индустријског развоја насеља. Иако су се становници Раткова имали мање земљишне поседе него становници других места у Бачкој они нису били сиромашни. Углавном су се бавили пољопривредом, али су у Раткову постојале и фабрике за обраду кудљељ и свиле, као и млин. Такође је доста људи производило вино или су имали своје воћњаке. Трговина је била базирана углавнм на околна места [[Селенча|Селенчу]], [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивнице]], [[Товаришево]], [[Параге]], [[Дероње]] и [[Бачки Грачац|Филипово]].<ref>Борис Масић, стрpp. 5.</ref>

Број становника [[1880]]. године је био 4209, а [[1910]]. број становника је опао на 4073. Већинско становништво Раткова су чинили Немци, којих је према попису из [[1910]]. године било 3283. [[1918]]. године, након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. насеље је припало [[Краљевина Југославија|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]]. Први огранак [[Културбунд]]а, организације која делује на подручју целе [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], а имао за циљ да чува и развија немачку културу и језик, у Бачкој формиран је [[1920]]. године у Раткову.<ref name="automatski generisano3">Борис Масић, стрpp. 7.</ref>

Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бачка је припала мађарској окупационој зони. Млади људи рођени између [[1912]]. и [[1922]]. године су регрутовани у немачку војску у периоду од [[1942]]. до [[1944]]. године. Укупно је регрутовано 700 људи од којих је 175 погинуло за време рата.<ref name="automatski generisano2">Борис Масић, стрpp. 6.</ref>