Божидар Николић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →увод |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
'''Божидар (Бота) Николић''' ([[Никшић]], [[1. јануар]] [[1942]]) је српски и југословенснки сниматељ и директор фотографије. Прво је радио као камерман на телевизији током 60-их година да би крајем 70-их упловио у филмске воде.
Сарађивао је са редитељсим именима попут: [[Лордан Зафрановић]] ([[Пад Италије]]), Владимир Тадеј ( Паклени оток), Ватрослав Мимица (Посљедњи подвиг диверзанта Облака), [[Миливоје Милошевић]] (Другарчине), [[Милан Јелић]] [[Пази шта радиш]], Миша Радивојевић (Снови, живот, смрт Филипа Филиповића, Живети као сав нормалан свет, Дечко који обећава), Боро Драшковић (Живот је леп), Драгослав Лазић (Секула и његове жене) али је познат по сниматељском раду на култним филмовима Слободана Шијана (Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг). Редитељ је наслова : [[Балкански шпијун]], [[Тамна страна Сунца]], [[Три карте за Холивуд]], [[У име оца и сина]], [[Балканска браћа]].
За филм Бештије је 1978 добио на филмском фестивалу у Пули Златну арену за камеру и 1985. за филм ''[[Живот је леп (филм из 1985)|Живот је леп]]''. Са Душаном Ковачевићем је поделио Велику Златну арену за режију филма ''[[Балкански шпијун]]''.
2015.године у Битољу на светском фестивалу директора фотографије и камермана добио је награду за животно дело Златна камера 300 за допринос савременој светској филмској уметности. Члан је Регулаторног тела за електронске медије и почасни члан Асоцијације српских сниматеља.
| |||