Genska terapija — разлика између измена

280 бајтова додато ,  пре 2 године
(→‎Spoljašnje veze: http://poincare.matf.bg.ac.rs/~aljosha/mb0304/ksenija%20nedeljkovic.htm)
 
Međutim genska terapija je još uvek u početnoj fazi istraživanja i razvoja, i može se smatrati eksperimentalnom metodom, sa velikim brojem kliničkih proba. Uspeh genske terapije na svim poljima bio bi, svakako najveće i najvažnije otkriće 21. veka. Teorijske mogućnosti genske terapije su izvanredne, praktična primena pokazuje rezultate, ali to je svakako nedovoljno da zadovolji brojna velika očekivanja, koja u budućnost moraju biti realizovana, pre svega zbog nas i naših potomaka.
[[Датотека:Gene therapy.jpg|300px|мини|Gene terapija koja koristi adenovirus kao vektor. U nekim slučajevima, adenovirus će ubaciti novi gen u ćeliju. Ako je lečenje uspešno, novi gen će stvoriti funkcionalni protein za lečenje bolesti]]
== Istorija ==
Kao datum kada je prvi put počela da se primjenjuje genska terapija uzima se 14. septembar 1990.
Važno je istaći da genetskoj terapiji treba pristupati sa izuzetno visokim stepenom naučne, stručne i etičke odgovornosti, jer se mora isključiti mogućnost genetskih manipulacija opasnih za ljudsko zdravlje.
|}
;=== Tehnički nedostaci ===
Najveći problemi genske terapije su tehnički nedostaci, jer ne postoji siguran način da se novi geni ubace u tačno određene ćelije i da se njihova funkcija posle insercije precizno kontroliše. Ovo predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito zbog potencijalne toksičnosti, inflamacije i kancerogeneze. Patofiziološki supstrat karcenogeneze posle primene genske terapije je insercija novog gena na pogrešno mesto u genomu, i to u tumor supresorske gene.
 
Način prenošenja gena iako je jedan od problema, on se prevazilazi vektorima i to virusima, a alternativa njima je kompleks DNK sa lipidima i proteinima (inseriranjem 47-og hromozoma — veštačkog ljudskog) u telo. Ovaj vektor bi automatski funkcionisao pored standardnih 46 hromozoma – ne utičući na njihov rad i ne izazivajući mutacije. To bi bio ogroman vektor sposoban da brine o genetičkom kodu i da ga odredi, na osnovu konstrukcije, a imuni sistem ga ne bi napadao stvarajući negativan odgovor na opisane viruse.
 
;=== Višegenska oboljenja ===
Većina genetičkih bolesti zahvata više od jednog gena, a na njih utiče i okolina. Proučavanja koja su vršena na identičnim blizancima pokazuju da oni ne boluju od istih bolesti, što govori o uticaju okoline na razvoj individua.
 
;Razumevanje=== Nerazumevanje funkcije gena. ===
Do sada je otkriveno 100.000 gena, ali je funcija najvećeg broja još uvek nepoznata. Pokušavajući gensku terapiju, a ne znajući kako ceo sistem funkcioniše može da se odredi funkcija gena samo za pojedine bolesti (npr srpasta anemija je oboljenje izazvano greškom na genu koji telu govori kako se sintetiše hemoglobin). Greška u genima koja se javlja postoji već hiljadama godina među ljudima. Kada se jednom sekvenca ljudskog genoma kompletira, sledeći korak će biti određivanje funkcije svakog gena ponaosob.
 
=== Etička pitanja ===
Pored svih navedenih problema postoje i etička pitanja u vezi sa primenom genske terapije:<ref>Kimmelman J. ''Recent Developments in Gene Transfer: Risk and Ethics.'' BMJ: BritishMedical Journal 2005; 330(7482): 79-82</ref>