Лавослав Ружичка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Године [[1921]]. Ружичка се придружује женевским произвођачима парфема. Радећи тамо стиче финансијску стабилност, и из [[Цирих]]а одлази у [[Базел]]. Године [[1927]]. постаје професор органске хемије на универзитету у [[Утрехт]]у у [[Холандија|Низоземској]]. Тамо остаје три године, а касније се поново враћа у Швајцарску, где постаје водећи стручњак на подручју хемијске индустрије.
 
Поново је у Цириху, на "ETH"-у и постаје професор органске хемије и почиње најплодније раздобље своје каријере. Проширује подручја својих истраживања, додајући хемији тарпен и стероиде. Након успешне синтезе полних [[хормони|хормона]] ([[Андростерон|андростерона]] и [[Тестостерон|тестостерона]]), његова [[лабораторијлабораторија]]а постаје водећа на пољу органске хемије.
 
Године [[1939]]. осваја заједно са [[Адолф Бутенант|Адолфом Бутендандом]] [[Нобелова награда|Нобелову награду]] за хемију. За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], неки од његових најбољих сарадника одлазе, но Ружичка доводи у своју лабораторију нове, младе и обећавајуће научнике, међу којима је и [[Владимир Прелог|Владимира Прелога]].