Железник — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.122.122.152 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes ознака: враћање |
|||
Ред 47:
Организатори и вође [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] у Железнику били су браћа Арсеније и Ђорђе Миловановић Гузоња који су у то време били једни од чувенијих људи у околини Београда. Ђорђе је учествовао у свим припремама за устанак, на Остружничкој скупштини 1804. године и на преговорима са дахијама код аустријског генерала Женеја. Највећи показатељ колико је поверења Карађорђе имао у њега, јесте његово именовање за надзиратеља града београдског. У служби је остао да 21. септембра 1813. године. За време борављења у Београду, озидао је на [[Дорћол]]у једну лепу чесму, која се звала ''Гузоњина чешма''. Ђорђе Миловановић је погинуо 1817. године на Руднику (сматра се да је ликвидиран по налогу кнеза Милоша).
У самом Железнику и његовој околини у прве две године устанка било је много сукоба, а у марту 1804. године дахија Мула Јусуф је током једог испада из Београда погубио шесторо мештана. Следеће године [[крџалија]] Алија Гушанац је спалио село, док се једна од већих битака, у којима су учествовали и тадашњи устаници из Железника, одиграла се код Белих Вода 1806. године.
Устаници из Железника и Остружнице су такође узели учешће у [[Други српски устанак|Другом српском устанку]] и окупљали су се у војску капетана Николе Станковића из Остружнице, а логор им се налазио у непосредној близини Железника. Задатак им је био да пазе на кретање Турака из Београда и на [[Обреновац]]. Устаници из Железника и Остружнице учествовали су у ослобађању Палежа (Обреновца) заједно са устаницима кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] и Јовице Милутиновића.
| |||