Иван Крилов — разлика између измена

''Поеме чији се дословни прозни превод овдје даје енглеском читаоцу, уживају популарност у њиховој родној земљи коју тешко могу да добију у некој страној земљи. У њиховој домовини оне живе на уснама и у сјећањима младих и старих, сиромашних и богатих, и постале су нека врста националног наслијеђа... Њихова бриљантност је природно пригушена, а њихова музика утишана; али њихов мудри увид у мисли и мотиве људског срца, њихова генијална интерпретација неисказаних осјећања свеприсутних у свијету насилника, њихова умијешност везивања читаоца за причу, све ово je стварност; и све ово читалац-странац треба да цијени и поштује.''<ref>William Ralston Shedden Ralston: Krilof and His Fables, Volume 1, Strahan and Co. Publishers, London 1869 pp. vii-viii</ref>

 

 

''Његове басне у цјелини нису сува наравоученијска алегорија и не само спокојна епопеја, него жива драма са сто учесника, са мноштвом предивно осликаних типова, истински "поглед на човјечији живот", живот виђен са познате тачке гледишта. Колико год да је правилна та тачка гледишта и поучна Криловљева басна за савременике и потомство - о томе су мишљења различита - тим више остаје недореченог да би се дао потпуни одговор на то питање. Мада Крилов види као доброчинитеља сваког ко најважнија правила доброчинитељства излаже сажето, он сам ни у журналима а ни у својим баснама не поучава, већ је јарки сатиричар, не онај који кажњава подсмијехом упућеним њему савременом друштву, у виду идеала тврдо усађеног у његовој души, већ сатиричар-песимист који слабо вјерује у могућност да се људи могу поправити било каквим мјерама и који тежи само смањењу количине лажи и зла.''<ref>[https://ru.wikisource.org/wiki/%D0%AD%D0%A1%D0%91%D0%95/%D0%9A%D1%80%D1%8B%D0%BB%D0%BE%D0%B2,_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%87 А. Кирпичников: Крылов (Иван Андреевич)]</ref>