Иван Крилов — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 50:
Криловљеве басне су читане наглас и усно пренашане међу неписменима што је задавало цензорима много брига. Сам руски цар Никола I је имао обичај да позове Крилова да му чита свoје басне. Крилов је ту прилику користио да чита оне басне цару које су биле цензурисане. На тај начин је Крилов добијао цареву заштиту пред цензорима прије публиковања истих.
Неке од басни су писане поводом текућих збивања у Русији. Тако је Наполеонов пораз у Москви нашао одраза у баснама "Врана и кокош" ({{jez-rus|-{Ворона и курица}-}})<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/vorona-i-kurica.html -{Поводом для ее создания послужили события Отечественной войны 1812 года}-]</ref><ref>Trish Nicholson: A Biography of Story, A Brief History of Humanity, Troubador Publishing Ltd, Nov 4, 2016 str. 330</ref> и "Вук међу псима" ({{jez-rus|-{Волк на псарне}-}})<ref>Annabel Patterson: Fables of Power: Aesopian Writing and Political History, Duke University Press, Mar 26, 1991 pp. 41</ref>. Басна "Квартет" написана 1811. године исмијава Државни савјет цара Александра I из 1810. године.<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/kvartet.html -{Четыре департамента совета должны были провести ряд реформ. Однако все свелось к пустым разговорам.}-]</ref>
Као што у сатирама “Модни дућан” и “Лекција кћерима” извргава руглу племићко присвајање француског језика, културе и манира - исту ту сатиру видимо и у басни "Сељак и змија" ({{jez-rus|-{Крестьянин и Змея}-}}) која је била одштампана у журналу "Син домовине" ({{jez-rus|-{Сын отечества}-}}) 1813. године. У истом журналу Крилов пише: " ''... овдје у престоници ми често видимо француску дјевојку-собарицу, нагло уздигнуту до часног достојанства наставнице! Те и баш те наставнице, које уображавају да су научнице, постепено чине наше дјевојке развратним, уводе их у начин мишљења, у језик непомирљивих и истинских наших непријатеља, што их чини да заборављају и презиру наш домовински! Како је могуће да се њихови родитељи не стиде тога! Када ћемо се ми пробудити? Када ћемо престати да се лијепимо за странце?''".<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/krestyanin-i-zmeya.html -{Басня Крестьянин и Змея}-]</ref> Један од руских велможа је позвао себи Крилова и замолио га да му прочита неке од његових басни. Крилов је умјетнички прочитао неке од своји басни. Велможа га је упитао зашто он не преводи басне као што то ради извјесни Димитријев. Крилов је скромно одговорио да не зна. Када се је вратио кући, погођен у живац, Крилов је написао басну "Магарац и славуј". О истој басни М. Лобанов каже: «Ми би прије некад читали заморне и досадне описе славујевог пјевања, али тако мелодичног, мајсторског концерта, каквог нам је дао Крилов, нисмо могли читати ни на ком језику.»<ref>[https://vsebasni.ru/krylov/osel-i-solovei.html Басня Осёл и соловей]</ref>
| |||