Михаило Вукдраговић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 24:
== Биографија ==
 
Михаило Вукдраговић рођен је 8. септембра 1900. године у Окучанима, данашња [[Хрватска]]. Студирао је од 1921-1925. на Конзерваторијуму у [[Праг]]у. Студирао је композицију у класи К. Б. Јирака, а дириговање код В. Талиха. Од 1927. године почиње да ради у Београду где се успешно показао у више делатности. До 1937. године радио је као професор у [[Музичка школа „Станковић“ Београд|Музичкој школи „Станковић“]], где је уједно био и директор од 1935-1937. године. У исто време је био и диригент [[Хор|хора]] и [[Оркестар|оркестра]] „Станковић“.
Од 1927. године почиње да ради у Београду где се успешно показао у више делатности. До 1937. године радио је као професор у [[Музичка школа „Станковић“ Београд|Музичкој школи "Станковић"]], где је уједно био и директор од 1935-1937. године. У исто време је био и диригент [[Хор|хора]] и [[Оркестар|оркестра]] "Станковић".
 
Хор "Станковић"„Станковић“ на челу са Михаилом први пут у [[Београд]]у изводи [[Бетовен]]ову композицију "''Missa solemnis''". Био је шеф музичког програма и симфонијског оркестра [[Радио Београд]]а у два маха, од 1937-1940. и од 1945-1948. године. Већ 1940. године био је изабран за ванредног, а потом, 1945. године и за редовног професора дириговања на Музичкој академији у Београду. Од 1947-1952. године био је и ректор Музичке академије. Године 1957. долази до уједињења три академије уметности и формирања Уметничке академије у којој Вукдраговић постаје први ректор.
Већ 1940. године био је изабран за ванредног, а потом, 1945. године и за редовног професора дириговања на Музичкој академији у Београду. Од 1947-1952. године био је и ректор Музичке академије. Године 1957. долази до уједињења три академије уметности и формирања Уметничке академије у којој Вукдраговић постаје први ректор.
 
Био је ангажован и као музичко- друштвени радник, па је сходно томе радио на месту генералног секретара Савеза композитора Југославије од 1953-1962. године. Осим тога, био је председник Савеза културно- просветних друштава Србије и Савеза музичких друштава Србије.
 
Године 1950. изабран је за дописног, а године 1961. године постаје редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]].
 
Осим дириговањем и компоновањем, успешно се бавио музичком публицистиком и [[Критика|критиком]].<ref name="Уметници">{{cite book|title=Уметници академици 1968-1978 |date=1981. |publisher=Српска академија науке и уметности |location=Београд |pages=221-223}}</ref>