Свети Никита Ремезијански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
ознака: враћање |
||
Ред 2:
|име = Никита Ремезијански
|титула = Архиепископ Мире Ликијске, Чудотворац
|
|ширина_слике=
|опис_слике = Руска икона из 16. вијека на којој је приказан са Свети Никола са сценама из свог живота. Икона се чува у Националном музеју у Стоклолму, Шведска.
Ред 19:
|спорно=
}}
'''Свети Никита''' је [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељ]] из Ремесијане, чија се мисионарска и списатељска делатност одвијала у периоду 330 — 420. године, када се претпоставља да је живео.<ref>Живота Јоцић , ''Епископија Ремезијанска (366 – 614), Никета из Ремезијане'', Ниш 1998.</ref><ref>Ж. Јоцић - С. Крстић, ''Никета из Ремезијане'', зборник текстова о Св. Никити,
Просвета, Ниш,</ref>
Он је дуже време предмет истраживања историчара ране цркве, књижевности и теологије, јер личност и карактер овог великог светитеља, ''просто израња из мноштва антиникејских схватања хришћанства којима је била преплављена Горња Мезија у том периоду, као једина светла тачка, и додатно пружа могућност проучавања његовог порекла, које у потпуности није расветљено''.<ref>Небојша Озимић, ''Порекло Св. Никите Ремезијанског'' У: Ајвар блуз, Светионик, 2018, Ниш, 2018.</ref>
== Живот и порекло ==
[[Датотека:BelaPalankaIskopine.jpg|250px|мини|лево|Остаци Ремезијанске базалике у Белој Паланци у којој је било седиште светог Никите]]
Први од православних пшоклоника који помиње Св. Никиту био је Филарет, архиепископ Черниговски, који у свом делу „Свјатије Јужних Славјан”, издатом у Чернигову 1865.
Као [[епископ]] ремесијански, Свети Никита је био друг [[Павлин Нолски|светог Павлина Нолског]] ([[5. фебруар]]).
Постоје теорије да је био [[Трачани|Трачан]], и као такав да је проповедао [[Јеванђеље]] међу Трачанима у [[Родопи (планина)|Родопима]]. Какву је промену учинио свети Никита међу Трачанима, описује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: ''"Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор''".
Седиште светог Никите био је град [[Ремезијана|Ремесијана]], данашња [[Бела Паланка]]. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци (која је многе побудила на покајање). Свети Никита је преминуо око [[420]]. године.
Ред 36:
[[Српска православна црква]] слави га 24. јуна по црквеном, а [[7. јул]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
==
{{reflist}}
== Литература ==
* {{Cite journal|ref=harv|last=Поповић|first=Радомир В.|authorlink=Радомир В. Поповић|title=Ранохришћански Светитељи на тлу источног Илирика|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=72|issue=1|year=2013|pages=
* Марко Дабић, [https://www.academia.edu/24904213/ ''Свети Никита Ремезијански и рано хришћанство у Понишављу'']
* Марко Дабић, ''Симбол вере Светог Никите Ремезијанског'', Византијско-Словенска чтенија, I Зборник са научног скупа одржаног 25. новембра 2017. године на Универзитету у Нишу
| |||