Вељко Дугошевић — разлика између измена

Након завршетка [[Педагошки факултет Универзитета у Новом Саду|Учитељске школе у Сомбору]], радио је неколико година као учитељ у селу Радња, код [[Кавадарци|Кавадраца]] и [[Ранилуг]], код [[Гњилане|Гњилана]]. Године [[1937]]. је напустио учитељску службу и почео да студира на Вишој педагошкој школи у [[Београд]]у. Током студија [[1939]]. године је примљен у чланство тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ). Био је један од организатора и руководилаца Учитељског удружења „Вук Караџић“, које је окупљало политички активне учитеље, а такође је био и члан Редакције часописа „Учитељска стража”.

 

 

У току [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], половином новембра 1941. године, Штаб Пожаревачког одреда се из Кувечва повукао ка [[Хомољске планине|Хомољским планинама]]. У селу [[Нересница|Нересници]] Штаб је [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1941.#18. новембар|18. новембра 1941.]] године био изненађен и опкољен од стране јаких [[Српска државна стража|недићевских]] и [[Четници Косте Пећанца|четничких снага Косте Пећанца]]. Штитећи одступницу одреда, Вељко је погинуо са аутоматом у рукама. У знак сећања на првог команданта Пожаревачки партизански одред је носио његово име.

У основну школу у Руми, пошао је [[1916]]. године са шест година и овде је завршио два разреда. Пошто је након погибије оца породица запала у тешко материјално стање, Вељкова најстарија сестра Ана, која је од [[1918]]. године радила као учитељица у селу [[Таково (Горњи Милановац)|Таково]], код [[Горњи Милановац|Горњег Милановца]], преузела је на издржавање Вељка и сестру Јулку, који су овде завршили основну школу. Након завршетка школе, Вељко се вратио у Руму, где је завршио први и други разред [[Гимназија Стеван Пузић|Румске гимназије]]. Септембра [[1924]]. године Вељко је поново отишао код сестре Ане у Таково, где је постао ванредни ђак [[Гимназија „Таковски устанак”|Горњомилановачке гимназије]]. Током боравка у Такову, слободно време је проводио са ученицима и помагао је и сестри у учитељском послу и припремању гимнастичких вежби и школских приредби. На овај начин је заволео учитељски позив и одлучио да након завршетка гимназије упише учитељску школу.{{sfn|Зоркић|1971|pp=9—15}}{{sfn|Зоркић|1971|pp=25—28}}

 

 

=== Учитељска служба ===

=== Студије и политички рад ===

[[Датотека:Veljko i Natalija Dugošević sa Dušanom Vukasovićem.jpg|300px|мини|десно|Вељко са супругом [[Наталија Дугошевић|Наталијом]] и другом [[Душан Вукасовић|Душаном Вукасовићем]] у [[Београд]]у, [[1938]]. године.]]

 

 

Током боравка у Турији, повезао се са партијском организацијом у Пожаревцу и од октобра [[1940]]. године је био члан Окружног партијског повереништва, које је тада формирано. Поред њега чланови овог повереништва су били — Света Станојевић, [[Божидар Димитријевић Козица]], Богољуб Стојановић, Миле Богдановић, Радисав Цвејић и Драга Павловић. Као учитељ, слободно је путовао по целом звишком срезу, а често је по задацима КПЈ путовао у оближња места и Београд. Због окупљања сељака којима је говорио о савременој пољопривреди, али и политичким дешавањима, као и организовања културних приредби сеоске омладине, Вељко је био опомињан од стране среског начелника из Кучева.{{sfn|Зоркић|1971|pp=52—57}}{{sfn|Виторовић|1967|p=22}}

Напад на Кучево отпочео је 16. новембра, а град су бранили малобројни припадници обезбеђења Штаба одреда, као и нешто четника под командом Леонида Пљешковића. Иако малобројна, одбрана је успела да пружа отпор око четири часа, али након напада кучевских четника из позадине, морали су се повући. Приликом повлачења према [[Нересница|Нересници]], погинуло је 11 бораца. Вељко Дугошевић је потом у Нересници одржао састанака са четничким капетаном [[Предраг Марковић Алимпије|Предрагом Марковићем]],{{напомена|Авијатичарски капетан Предраг Марковић Алимпије, командант Самосталног добровољачког одреда је у току непријатељске офанзиве у јесен [[1941]]. године остао веран споразуму о партизанско-четничкој сарадњи. [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1942.|Марта 1942.]] године његов одред је био упућен у источну [[Босна|Босну]], с циљем борбе против партизана. Он је тада успео да са собом поведе и већу групу партизана и бивших четника Леонида Пљешковића, па су се тамо прикључили партизанима. Погинуо је [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944.|јануара 1944.]] године у борби са немцима на [[Коњух (планина)|Коњуху]], као командант [[Прва јужноморавска бригада НОВЈ|Прве јужноморавске бригаде]].{{sfn|Зборник НОР|1955|p=186}}{{sfn|Жене Србије у НОБ|1975|p=561}}}} коме је била предата архива одреда, коју је он склонио на четничку територију. Заједно са собом, капетан је према [[Манастир Горњак|манстиру Горњаку]] повео и групу партизанки, које су у Кучеву радиле у Штабу одреда. Из Нереснице су били упућени курири у Стиг са задатком да обавесте партизанске чете о непријатељском продору ка Кучеву. Очекујући долазак чета, Штаб одреда се са 15 партизана и 10 четника Леониде Пљешковића задржао неколико дана на простору Гложане—Нересница—[[Волуја]].{{sfn|Виторовић|1967|pp=275—278}}

 

 

Погибија Вељка Дугошевића помиње се у извшетају пуковника Љубе Бабића (право име Алфред фон Шиндлер) команданта Великоморавске групе одреда Српске државне страже:

Његово име данас носи 40 улица на територији [[Србија|Републике Србије]], а неке од њих се налазе у — [[Београд]]у, [[Голубац|Голубцу]], [[Зајечар]]у, [[Костолац|Костолцу]], [[Петровац на Млави|Петровцу на Млави]], [[Пожаревац|Пожаревцу]], [[Рума|Руми]], [[Смедерево|Смедереву]] и др.<ref>[https://www.planplus.rs/#!pretraga/Veljka+Dugosevica planplus.rs]</ref> Такође, његово име носи и неколико [[Основна школа|основних школа]] у Београду и Руми, као и селима — [[Браничево (Голубац)|Браничеву]], код Голубца; [[Ранилуг]]у, код [[Гњилане|Гњилана]] и [[Турија (Кучево)|Турији]], код [[Кучево|Кучева]]. [[ОШ „Вељко Дугошевић” Београд|Основна школа у Београду]], на [[Звездара (Београд)|Звездари]] његово име носи од [[1951]]. године{{sfn|Зоркић|1971|pp=114—119}}<ref>[https://osveljkodugosevic.edu.rs/o-skoli/ osveljkodugosevic]</ref> [[ОШ „Вељко Дугошевић” Рума|Основна школа у Руми]], чији је некада био ђак, Вељково име носи од [[1953]]. године.{{sfn|Зоркић|1971|pp=132—146}}<ref>[http://osveljkodugosevicruma.nasaskola.rs/strana/189/O-mkoli/ osveljkodugosevicruma]</ref> [[ОШ „Вељко Дугошевић” Браничево|Основна школа у Браничеву]] његово име носи од [[1961]]. године.{{sfn|Зоркић|1971|pp=120—127}}<ref>[http://osbranicevo.co.rs/ osbranicevo]</ref> [[ОШ „Вељко Дугошевић” Турија|Основна школа у Турији]] његово име носи од [[1968]]. године.{{sfn|Зоркић|1971|pp=147—148}}<ref>[http://vdugosevic.edu.rs/index.php/2016/04/19/o/ vdugosevic]</ref> [[ОШ „Вељко Дугошевић” Ранилуг|Основна школа у Ранилугу]], у којој је некада радио, Вељково име носи од [[1978]]. године.<ref>[https://www.osveljkodugosevic.com/ osveljkodugosevic]</ref> Вељково име носила је од [[1956]]. до [[2002]]. године и основна школа у Пожаревцу, када јој је промењен назив у [[ОШ „Краљ Александар I“ Пожаревац|ОШ „Краљ Александар I“]].<ref>[http://www.kraljaleksandarpo.edu.rs/about/istorijat/ kraljaleksandarpo]</ref> Такође, његово име носе Градска библиотека у Голубцу<ref>[https://www.nb.rs/for_librarians/directory.php nb.rs]</ref> и Центар за културу у Кучеву.<ref>[http://www.kucevo.rs/javna-preduzeca-i-ustanove/centar-za-kulturu-velko-dugoshevic.php kucevo.rs]</ref>

 

 

== Напомене ==

== Литература ==

{{colbegin|2}}

* {{cite journal|last=Петровић|first=др Драгољуб|authorlink=|year=1989|url=http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%201989/1989_1_07_Petrovic.pdf|title=Организација Народноослободилачког фронта у устанку народа Србије, јул—октобар 1941. године|journal=[[Токови историје (часопис)|Токови историје]]|volume=1/1989|pages=127—159|ref=harv}}

{{colend}}