Труба — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
. |
||
Ред 1:
{{рут}}{{инструмент
| инструмент= Труба
| слика= Trumpet_1.jpg
Ред 39:
|last=
|first=
}}</ref> Since the late 15th century they have primarily been constructed of [[brass]] tubing, usually bent twice into a [[rectangle|rounded rectangular]] shape.<ref>[[Clint McLaughlin]], ''The No Nonsense Trumpet From A-Z'' (Dallas,Texas: Trumpet College, 1995), 7–10.</ref> У својој веома дугој историји, која залази далеко у античко доба, инструменти типа трубе задуго су могли да изводе тонове само једног [[аликвотни тонови|аликвотног низа]] (тзв. ''природна труба''), па су грађене у различитим регистарским варијантама и величинама. Тек изум и примена вентилног механизма, почетком 19. века, омогућила је слободно и лако извођење свих тонова и битно унапредила извођачку технику, као и употребне могућности трубе.
Труба која се у [[18. век]]у означавала као труба ''-{in C}-'' имала је стварни звучни обим (зависно од величине) за октаву дубљи од обима данашње трубе ''-{in C}-'', односно исти обим као данашња [[рог (инструмент)|хорна]] ''-{in C}-'' (''-{corno alto}-''). С обзиром да се педални тон није могао добити, а да је други тон [[аликвотни тонови|аликвотног низа]] био интонативно несигуран, практични обим трубе из ''класичног периода'' сводио се углавном на добијање тонова од 3. до 12. [[аликвотни тонови|аликвотног низа]].
There are many distinct types of trumpet, with the most common being pitched in B{{music|flat}} (a [[transposing instrument]]), having a tubing length of about {{convert|1.48|m|abbr=on}}. Early trumpets did not provide means to change the length of tubing, whereas modern instruments generally have three (or sometimes four) [[brass instrument valve|valves]] in order to change their [[Pitch (music)|pitch]]. Most trumpets have valves of the [[piston valve|piston]] type, while some have the [[rotary valve|rotary]] type. The use of rotary-valved trumpets is more common in orchestral settings, although this practice varies by country. Each valve, when engaged, increases the length of tubing, lowering the pitch of the instrument. A musician who plays the trumpet is called a ''trumpet player'' or ''trumpeter''.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/904281337|title=Dictionary for the modern trumpet player|last=Elisa.|first=Koehler,|isbn=9780810886582|location=Lanham, Maryland|oclc=904281337}}</ref>
''Обим трубе''▼
[[Датотека:Range trumpet.svg|мини|десно|250п|Обим трубе:▼
== Етимологија ==▼
* ''-{in B}-'' — звучи велику секунду ниже▼
У енглеском језику реч -{''trumpet''}- је први пут кориштена у касном 14. веку.<ref name="automatski generisano1">{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=trumpet |title=Trumpet |author=
* ''-{in C}-'' — звучи како је написано▼
== Историја ==
* -{piccola ''in D''}- — звучи велику сексту више▼
[[Датотека:Trumpetlarcomuseum.jpg|thumb|left|250п|Керамичка труба из периода око 300-те године, у колекцији [[Larco Museum|Ларко музеја]] у [[Лима|Лими]] у [[Перу]]у.]]
[[Датотека:Trumpet, 1600-tal - Livrustkammaren - 106526.tif|thumb|250п|Труба из 17. века.]]
{{Main article|Историја примитивних, древних западних и незападних труба}}
The earliest trumpets date back to 1500 BC and earlier. The bronze and silver trumpets from [[Tutankhamun]]'s grave in Egypt, [[Lur|bronze lur]]s from Scandinavia, and metal trumpets from China date back to this period.<ref>{{cite book | last = Tarr | first = Edward | authorlink = Edward Tarr | author2 = | title = The Trumpet | publisher = B. T. Batsford Ltd. | year = 1988 | location = | pages = 20–30 | url = | doi = | isbn = 978-0-7134-5463-5}}</ref> Trumpets from the [[Amu Darya|Oxus]] civilization (3rd millennium BC) of Central Asia have decorated swellings in the middle, yet are made out of one sheet of metal, which is considered a technical wonder.<ref>"Trumpet with a swelling decorated with a human head," [https://web.archive.org/web/20071012193813/http://louvre.fr/llv/oeuvres/detail_notice.jsp?CONTENT%3C%3Ecnt_id=10134198673225306&CURRENT_LLV_NOTICE%3C%3Ecnt_id=10134198673225306&FOLDER%3C%3Efolder_id=9852723696500803&bmUID=1164415855346&bmLocale=en ''Musée du Louvre'']</ref>
* -{piccola ''in Eb''}- — звучи малу терцу више]]▼
The [[Shofar]], made from a ram horn and the Hatzotzeroth, made of metal, are both mentioned in the Bible. They were played in Solomon's Temple around 3000 years ago. They were said to be used to blow down the walls of Jericho. They are still used on certain religious days.<ref name="bbtrumpet1">{{cite web|url=http://www.bbtrumpet.com/trumpethistory.html|title= History of the trumpet}}</ref> The [[Salpinx]] was a straight trumpet {{convert|62|in}} long, made of bone or bronze. Salpinx contests were a part of the original Olympic Games.<ref>{{cite web|url=http://www.bbtrumpet.com/trumpethistory.html|title= History of the trumpet}}</ref>
Овај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима). Труба ''-{in C}-'' звучи како је написано, а '''најчешће употребљавана''' труба ''-{in B}-'' звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од '''е''' до '''-{c}-<sup>3</sup>'''.▼
[[Датотека:Playing trumpet at temple. Mandi, Himachal Pradesh.jpg|thumb|250п|Свирање трубе у дворском храму. [[Mandi, Himachal Pradesh|Мандију]] у [[Химачал Прадеш|Химачалском Прадешу]] у [[Индија|Индији]]]]
▲== Етимологија ==
[[Moche (culture)|Moche]] people of ancient [[Peru]] depicted trumpets in their art going back to AD 300.<ref>Berrin, Katherine & Larco Museum. ''The Spirit of Ancient Peru:Treasures from the [[Larco Museum|Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera]].'' New York: [[Thames and Hudson]], 1997.</ref> The earliest trumpets were signaling instruments used for military or religious purposes, rather than music in the modern sense;<ref>
{{cite web
|url=http://www.cso.org/
|title=Chicago Symphony Orchestra – Glossary – Brass instruments
|publisher=cso.org
|accessdate=2008-05-03
|last=
|first=
}}
</ref> and the modern [[Bugle (instrument)|bugle]] continues this signaling tradition.
[[Датотека:Baroque repro trumpet.jpeg|thumb|250п|Репродукција [[baroque trumpet|барокне трубе]]<ref name="Smithers 1988">[[Don Smithers|Smithers, Don L.]] 1988 ''The Music and History of the Baroque Trumpet before 1721''. 2nd edition. Carbondale, IL: Southern Illinois University Press.</ref><ref name="Barclay 1992">Barclay, Robert. 1992. ''The Art of the Trumpet-Maker''. Oxford: Oxford University Press.</ref>]]
Improvements to instrument design and metal making in the late Middle Ages and Renaissance led to an increased usefulness of the trumpet as a musical instrument. The [[natural trumpet]]s of this era consisted of a single coiled tube without valves and therefore could only produce the notes of a single overtone series. Changing keys required the player to change [[Crook (music)|crooks]] of the instrument.<ref name="bbtrumpet1"/> The development of the upper, "[[Clarion (instrument)|clarino]]" register by specialist trumpeters—notably [[Cesare Bendinelli]]—would lend itself well to the [[Baroque]] era, also known as the "Golden Age of the natural trumpet." During this period, a vast body of music was written for virtuoso trumpeters. The art was revived in the mid-20th century and natural trumpet playing is again a thriving art around the world. Many modern players in Germany and the UK who perform Baroque music use a version of the natural trumpet fitted with three or four vent holes to aid in correcting out-of-tune notes in the harmonic series.<ref>John Wallace and Alexander McGrattan, ''The Trumpet'', Yale Musical Instrument Series (New Haven and London: Yale University Press, 2011): 239. {{ISBN|978-0-300-11230-6}}.</ref>
The melody-dominated [[homophony]] of the [[Classical period (music)|classical]] and [[Romantic music|romantic]] periods relegated the trumpet to a secondary role by most major composers owing to the limitations of the natural trumpet. [[Hector Berlioz|Berlioz]] wrote in 1844:
<blockquote>
Notwithstanding the real loftiness and distinguished nature of its quality of tone, there are few instruments that have been more degraded (than the trumpet). Down to [[Beethoven]] and [[Carl Maria von Weber|Weber]], every composer – not excepting [[Mozart]] – persisted in confining it to the unworthy function of filling up, or in causing it to sound two or three commonplace rhythmical formulae.<ref>[[Hector Berlioz|Berlioz, Hector]] (1844). ''[[Treatise on Instrumentation|Treatise on modern Instrumentation and Orchestration]]''. [[Edwin F. Kalmus]], NY, 1948.</ref>
</blockquote>
The attempt to give the trumpet more chromatic freedom in its range saw the development of the [[keyed trumpet]], but this was a largely unsuccessful venture due to the poor quality of its sound.
Although the impetus for a tubular valve began as early as 1793, it was not until 1818 that Friedrich Bluhmel and [[Heinrich Stölzel]] made a joint patent application for the box valve as manufactured by W. Schuster. The symphonies of Mozart, Beethoven, and as late as [[Brahms]], were still played on natural trumpets. [[Crook (music)|Crooks and shanks]] (removable tubing of various lengths) as opposed to keys or valves were standard, notably in France, into the first part of the 20th century. As a consequence of this late development of the instrument's chromatic ability, the [[Trumpet repertoire|repertoire]] for the instrument is relatively small compared to other instruments. The 20th century saw an explosion in the amount and variety of music written for the trumpet.
== Конструкција ==
[[Датотека:Trumpet valve bypass.svg|thumb|250п|Обилазница трубог вентила (отпуштена)]]
Труба се прави од [[месинг]]аних цеви два пута савијених у заобљени издужени облик.<ref>{{cite web |url=http://www.dsokids.com/2001/dso.asp?PageID=162 |title=Trumpet, Brass Instrument |publisher=dsokids.com |accessdate=2008-05-03 |last= |first= }}</ref> Као и код свих инструмената од месинга, звук се производи дувањем ваздуха кроз затворене усне, чиме се ствара „зујећи” звук у [[Усник (лимени дувачки инструменти)|уснику]] и започиње вибрација [[standing wave|стојећег таласа]] у ваздушном стубу унутар трубе. Свирач може да изабере [[pitch (music)|висину звука]] из опсега [[overtone|горњих]] тонова или [[Аликвотни тонови|хармоника]] путем промена усног [[aperture|отвора]] и напетости (што је познато као [[амбажура]]).
Усник има кружни руб, који пружа угодно окружење за вибрације усана. Директно иза обода је пехар, који усмерава ваздух у много мањи отвор (задњу шупљину или труп) који се мало сужава како би се подударио са пречником водне цеви трубе. Димензије ових делова усника утичу на [[timbre|боју]] или квалитет звука, лакоћу репродукције и удобност свирача. Генерално, што је шири и дубљи пехар, то је тамнији звук.
[[Датотека:Bb trumpet in parts.jpg|thumb|250п|left|Б{{music|flat}} труба, расклопљена]]
Модерне трубе имају три (или, у ретким случајевима четири) [[piston valve|клипна вентила]], сваки од којих повећава дужину цеви кад је притинут, чиме се снижава висина тона. Први вентил снижава висину тона инструмента за читав корак (два [[полустепен]]а), други вентил за половину корака (један полустепен), и трећи вентил за један и по корак (три полустепена). Кад је четврти вентил присутан, као што је случај код неких [[piccolo trumpet|пиколо труба]], он обично снижава висину тона до [[perfect fourth|перфектног четвртог]] (пет полустепена). Кад се користе појединачно и у комбинацији ови вентили чине инструмент потпуно [[Хроматска лествица|хроматским]], i.e., може да свира свих дванаест висина [[Класична музика|класичне музике]]. За више информација о различитим типовима вентила, погледајте [[Brass instrument valves|вентиле]] лимених дувачких инструмената.
Висина тона трубе се може подићи или снизити употребом клизаљке за подешавање. Извлачење клизаљке снижава висину тона; враћање клизаљке повишава тон. Да би се превазишли проблеми са интонацијом и умањила употреба клизаљке, [[Renold Schilke|Ренолд Шилке]] је дизајнирао трубу са подешавајућим звоном. Уклањање уобичајене спојнице између звона и тела вентила омогућава коришћење клизног звона; трубач може потом да подеси трубу звоном, остављајући клизач угурнутим, или скоро у том положају, чиме се побољшава интонација и свеукупан респонс.<ref>{{cite web |last=Bloch |first=Dr. Colin |url=http://www.dallasmusic.org/schilke/Tunable%20Bell%20Trumpets.html |title=The Bell-Tuned Trumpet |date=August 1978 |accessdate=25 February 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081225212331/http://www.dallasmusic.org/schilke/Tunable%20Bell%20Trumpets.html |archivedate=25 December 2008 |df= }}</ref>
Труба постаје [[Acoustic resonance|затворена цев]] кад је трубач притисне на усне; стога, инструмент природно једино производи сваки други горњи тонски хармоник. Облик звона чини недостајуће горње тонове чујним.<ref>D. J. Blaikley, "How a Trumpet Is Made. I. The Natural Trumpet and Horn", ''The Musical Times'', January 1, 1910, p. 15.</ref> Већина нота у серији је благо неподешена и модерне трубе имају клизеће механизме за први и трећи вентил којима трубач може да компензује ''потискујући'' (продужавајући) или повлачећи један или оба клизача, користећи леви палац и домали прст за клизаче првог и трећег вентила, респективно.
▲У енглеском језику реч -{''trumpet''}- је први пут кориштена у касном 14. веку.<ref name="automatski generisano1">{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?allowed_in_frame=0&search=trumpet |title=Trumpet |author=<!--Not stated--> |date= |website=www.etymonline.com|publisher=Online Etymology Dictionary |access-date = 20. 05. 2017. |quote=}}</ref> Реч је проистекла из старофранцуске речи -{''trompette''}-, што је диминутив речи -{''trompe''}-.<ref name="automatski generisano1" /> Реч -{''trump''}-, са значењем „труба“, је први пут кориштена у енглеском око 1300. године. Реч потиче из старофранцуске речи -{''trompe''}- „дуги дувачки инструмент сличан труби“ (12. век), што је сродно са провенкалском речи -{''tromba''}-, италијанском -{''tromba''}-, све од којих вероватно потичу из немачког извора (упоредите [[Старовисоконемачки језик|старовисоконемачку реч]] -{''trumpa''}- и [[Старонордијски језик|старонордијску реч]] -{''trumba''}- за „трубу“).<ref>{{cite web |url=http://www.etymonline.com/index.php?term=trump&allowed_in_frame=0 |title=Trump |author=<!--Not stated--> |date= |website=www.etymonline.com|publisher=Online Etymology Dictionary |access-date = 20. 05. 2017. |quote=}}</ref>
== Друге врсте труба ==
Линија 78 ⟶ 114:
* Ais/B - само први вентил
* Н - само други вентил
▲[[Датотека:Range trumpet.svg|мини|десно|250п|Обим трубе:
▲* ''-{in B}-'' — звучи велику секунду ниже
▲* ''-{in C}-'' — звучи како је написано
▲* -{piccola ''in D''}- — звучи велику сексту више
▲* -{piccola ''in Eb''}- — звучи малу терцу више]]
▲Овај писани обим је дат према могућностима савремене трубе са вентилима (односно пистонима). Труба ''-{in C}-'' звучи како је написано, а '''најчешће употребљавана''' труба ''-{in B}-'' звучи велику секунду ниже него што је записано, па је према томе њен реални звучни обим од '''е''' до '''-{c}-<sup>3</sup>'''.
== Упутства и књиге метода ==
Једна публикација о трубачком методу са дугогодишњом популарношћу је [[Jean-Baptiste Arban|Жан-Баптист Арбанов]] [[Arban method|''Комплетни конзерваторијски метод за трубу (корнет)'']].<ref>[[Jean-Baptiste Arban|Arban, Jean-Baptiste]] (1894, 1936, 1982). ''[[Arban method|Arban's Complete Conservatory Method for trumpet]]''. Carl Fischer, Inc. {{ISBN|0-8258-0385-3}}.</ref> Друге добро познате књиге о методу обухватају ''Техничке студије'' аутора [[Herbert L. Clarke|Херберт Кларка]],<ref>[[Herbert L. Clarke]] (1984). ''Technical Studies for the Cornet'', C. Carl Fischer, Inc. {{ISBN|0-8258-0158-3}}.</ref> ''Велики метод'' Луја Сент-Жакома, ''Дневне пракса и техничке студије'' Макса Шлосберга, и методи Ернеста С. Вилијамса, [[Claude Gordon|Клода Гордона]], Чарлса Колина, Џејмса Стампа и Луиса Дејвисона.<ref>Colin, Charles and ''Advanced Lip Flexibilities''.</ref> [[Vassily Brandt|Васили Брандтов]] рад ''Оркестрални етуси и последњи етуси''<ref>[[Vassily Brandt]] Orchestral Etudes and Last Etudes. {{ISBN|0-7692-9779-X}}.</ref> је кориштен у многим колеџима и конзерваторијумским трубачким студијима. У њему су садржане вежбе пермутација стандардног оркестарског [[trumpet repertoire|трубачког репертоара]], транспозиције, и други напредни материјали. Често кориштена књига метода за почетнике је Валтер Билеров ''Метод за корнет'', као и неколико књига упутстава које је написао виртуоз [[Allen Vizzutti|Ален Визути]].<ref>{{cite web|url=http://www.vizzutti.com/AllenBio.html|title=Allen Vizzutti Official Website|website=www.vizzutti.com|access-date=2016-10-21}}</ref> [[Merri Franquin|Мери Франкен]] је написао рад ''Комплетни метод за модерну трубу'', <ref>{{cite web|url=https://qpress.ca/product/methode-complete-de-trompette-moderne-merri-franquin-translation-pdf|last=Franquin|first=Merri|title=Complete Method for Modern Trumpet|website=qpress.ca|year=2016|orig-year=1908 |url-access= |editor-last=Quinlan|editor-first=Timothy|translator-last=Jackson|translator-first=Susie}}</ref> који је био мало познат током већег дела двадесетог века док га није јавно подржао [[Maurice André|Морис Андре]], након чега је дошло до поновног пораста интереса у ово дело.<ref>{{cite web|url=http://www.gshamu.com/trumpet/Scholarship_files/ShamuDissertation.pdf|title=Merri Franquin and His Contribution to the Art of Trumpet Playing|last=Shamu|first=Geoffrey|page=20|access-date=2017-08-11}}</ref>
== Види још ==
Линија 96 ⟶ 149:
* {{Cite book|ref= harv|last=Skardinski|first=Stan|title=You Can't Be Timid With a Trumpet: Notes from the Orchestra|location=|publisher=Lothrop, Lee & Shepard Books|year=1980|isbn=978-0-688-41963-9|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Smithers|first=Don L.|title=The Music and History of the Baroque Trumpet Before 1721|location=|publisher=[[Syracuse University Press]]|year=1973|isbn=978-0-8156-2157-7|pages=}}
*{{cite book | last = Markham | first = Gervase | authorlink = Gervase Markham | author2 = | title = Soldier's Accidence | publisher = | year = 1625 | location = | pages = | url = | doi = | id = }}
*{{cite book | last = Baines | first = Anthony | authorlink = Anthony Baines | author2 = | title = Woodwind Instruments and Their History | publisher = Music Sales Ltd. | year = 1991 | location = | pages = | url = | doi = | isbn = 978-0-486-26885-9}}
*{{cite book | last = Baines | first = Anthony | authorlink = Anthony Baines | author2 = | title = Brass Instruments: Their History and Development | publisher = Dover Publications | year = 1993 | location = | pages = | url = | doi = | isbn = 978-0-486-27574-1}}
*{{cite book | last = Meucci | first = Renato | authorlink = Renato Meucci | author2 = | title = Roman Military Instruments and the Lituus | journal = The Galpin Society Journal | volume = 42 | issue = | pages = 85–97 | publisher = Galpin Society |date=August 1989 | jstor = 842625 | doi = 10.2307/842625 | id = }}
*{{cite book | editor-last = Sadie | editor-first = Stanley | authorlink = Stanley Sadie | author2 = | title = The New Grove Dictionary of Music and Musicians | publisher = Macmillan Publishers Ltd. | year = 2001 | location = London | pages = | url = | doi = | isbn = 978-0-19-522186-2}}
*{{cite book | last = Chusid | first = Michael T. | authorlink = Michael T. Chusid | author2 = | title = Hearing Shofar: The Still Small Voice of the Ram's Horn | publisher = Self-Published at www.HearingShofar.com | year = 2009 | location = Los Angeles, CA | pages = Three Volumes | url = http://www.HearingShofar.com | doi = | isbn = }}
{{refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Trumpets}}
{{refbegin|30em}}
* {{cite EB1911|wstitle=Trumpet |volume=27 |short=x}}
* -{[http://www.trumpetguild.org International Trumpet Guild]}-
Линија 106 ⟶ 167:
* -{[http://uhaweb.hartford.edu/lichtmann/tptstudies.html Jay Lichtmann's trumpet studies]}-
* -{[http://www.bbtrumpet.com/buzz.html 60+ Trumpet and Teaching Videos]}-
* -{[http://www.brassbandinformation.co.uk/brass-instruments.html Brass Instruments]}-
* -{[http://www.civilization.ca/arts/opus/opus901e.html The traditional manufacture of brass instruments]}-
* -{[https://web.archive.org/web/20060304035706/http://www.mti.dmu.ac.uk/~ahugill/manual/brass.html The Orchestra: A User's Manual – Brass]}-
* -{[http://www.phys.unsw.edu.au/jw/brassacoustics.html Acoustics of Brass Instruments]}-
* -{[http://www.public.asu.edu/~jqerics/earlval.htm Early Valve designs, John Ericson]}-
* -{[http://www.dwerden.com/eu-articles-comp.cfm 3-Valve and 4-Valve Compensating Systems, David Werden]}-
{{refend}}
{{Authority control}}
| |||