Гликолиза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 5:
Гликолиза је одређена секвенцом од десет реакција посредованих [[ензим]]има. Интермедијери представљају улазне тачке у гликолизу. На пример, већина [[моносахарид]]а, као што су [[фруктоза]] и [[галактоза]], могу да буду конвертовани у један о тих интермедијера. Интермедијери исто тако могу да буду директно корисни. На пример, интермедијер [[дихидроксиацетон фосфат]] (-{DHAP}-) је извор [[глицерол]]а, који се комбинује са [[Masna kiselina|масним киселинама]] и формира масти.
 
Гликолиза је од кисеоника независтан метаболички пут. Dругим речима у њој се не користи молекуларни кисеоник (i.e. атмосферски кисеоник) за било коју од њених реакција. Међутим продукти гликолизе ([[пируват]] -{[[NADH]]}- + -{H}-<sup>+</sup>) у неким случајевима бивају [[Гликолиза#Постгликолизни процеси|метаболизовани]] користећи атмосферски кисеоник.<ref name=stryer>{{cite book |last1last= Stryer |first1first= Lubert | title=In: Biochemistry. |chapter= Glycolysis. |edition= Fourth |location= New York |publisher= W.H. Freeman and Company|publication-date= 1995 |pages= 483–508 |isbnid=ISBN 0 -7167 2009 4 }}</ref> Кад се молекулски кисеоник користи за метаболизам продуката гликолизе процес се обично сматра [[Ћелијско дисање|аеробним]], док ако се кисеоник не користи, онда се за процес каже да је [[anaerobic respiration|анаеробан]].<ref name=dictionary>{{cite book | editor1-last= Anderson | editor1-first= Douglas M. | title=Dorland’s Illustrated Medical Dictionary |edition= 30th |location= Philadelphia, PA |publisher= Saunders|publication-date= 2003 |pages= 35, 71 |isbnid=ISBN 0 -8089 2288 2 }}</ref> Нека од варијанти гликолизе се јавља у скори свим организмима, аеробним и анаеробним. Широка заступљеност гликолизе је индикација да је она један од најстаријих метаболичких путева.<ref>{{cite journal | first1first=AH | last1last=Romano | title=Evolution of carbohydrate metabolic pathways | last2=Conway | first2=T | journal=Res Microbiol | year=1996 | volume=147 | issue=6–7 | pages=448–55 | doi=10.1016/0923-2508(96)83998-2 | pmid=9084754}}</ref> Заправо, реакције које сачињавају гликолизу и њен паралелни пут, [[пут пентоза фосфата]], су се одвијале у посредству метала под [[Great Oxygenation Event|бескисеоничним условима]] [[Archean|Архејских]] океана.<ref>{{cite journal | last1 last= Keller | first1first = | last2 = Ralser | first2 = | last3 = Turchyn | date = Apr 2014 | title = Non-enzymatic glycolysis and pentose phosphate pathway-like reactions in a plausible Archean ocean | url = | journal = Mol Syst Biol | volume = 10 | issue = 4| page = 725 | doi = 10.1002/msb.20145228 | pmid = 24771084 | pmc=4023395}}</ref> Могуће је да је гликолиза проистекла из хемијских ограничења пребиотичког света.
 
Гликолиза се одвија у већини организама у [[цитосол]]у ћелија. Најзаступљенији тип гликолизе је ''Ембден&ndash;Мејерхофов&ndash;Парнасов (ЕМП) пут'', који су открили [[Густав Ембден]], [[Otto Meyerhof|Ото Мајерхоф]], и [[Јакуб Карол Парнас]]. Гликолиза се исто тако односи на друге путеве, као што је ''[[Entner–Doudoroff pathway|Ентнер-Доудорофов пут]]'' и разни хетероферментативни и хомоферментативни путеви.<ref>Kim BH, Gadd GM. (2011) Bacterial Physiology and Metabolism, 3rd edition.</ref>
Ред 69:
У последњој реакцији гликолизе, формира се пирогрожђана киселина и истовремено се добија још један молекул [[Аденозин-трифосфат|АТП]]-а. '''Пируват киназа''' катализује ову реакцију и уједно представља последњи регулаторни ензим гликолитичког пута. За нормално одвијање реакције потребно је присуство K<sup>+</sup> и Mg<sup>2+</sup> јона као [[кофактор]]а.
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist|2}}