Године [[1941]]. састао се са [[Винстон Черчил|Винстоном Черчилом]] да би израдили [[Атлантска повеља|Атлантску повељу]]. Уласком [[Сједињене Америчке Државе|САД]] у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]]; састао са Черчилом и [[Јосиф Стаљин|Јосифом Стаљином]] на конференцији о ратној политици у [[Техеран]]у ([[1943]]) и на [[Јалта|Јалти]] ([[1945]]). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија ([[1944]]), али је убрзо после тога умро.
У односу на [[Србија|Србију]], сматрао је да је Србија направила грешку створивши [[Југославија|Југославију]]<ref>[{{Cite web |url=http://www.tamupress.com/product/American-Foreign-Policy-and-Yugoslavia-1939-1941,4051.aspx# |title=Ivo Tasovac, American Foreign Policy and Yugoslavia, 1939-1941] |access-date=02. 04. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170402170243/http://www.tamupress.com/product/American-Foreign-Policy-and-Yugoslavia-1939-1941,4051.aspx# |archive-date=02. 04. 2017 |dead-url=yes |df= }}</ref>. 1941, после после мартовског пуча, говорио је југословенском министру Фотићу: ''Don't you think that it would be much better for you Serbs if you again became a homogeneous state by divorcing yourselves from your western provinces? You would again be strong and wouldn't waste your efforts in those endless domestic problems and discussion (Зар не мислите да би за вас Србе било много боље када би поново постали једна хомогена држава одвајањем од ваших западних провинција? Поново бисте били јаки и не бисте трошили напоре на те бесконачне унутрашње проблеме и дискусије).'' Током рата се залагао за обнову Србије а да [[Хрватска|Хрватску]] треба ставити под међународно старатељство. [[Адам Прибићевић]], опет, у мемоарима „Мој живот“ каже да су Черчил и Рузвелт највећи злочинци у историји Европе, јер су бомбардовали као „савезници“ само српске градове, далеко горе од Хитлера, и да Стаљин и Хитлер тако шта својим пријатељима нису радили (прим.: бомбардовани су и Загреб, Задар, Сплит, Осијек итд.).
