Алфред Розенберг — разлика између измена

| држава_смрти = [[Њемачка|Немачка]]

'''Алфред Розенберг''' ({{јез-нем|Alfred Rosenberg}}; [[Талин]], [[12. јануар]] [[1893]] — [[Нирнберг]], [[16. октобар]] [[1946]]) је био [[Нацизам|нацистички]] политичар и истакнути теоретичар [[Расизам|расе]], један од првих чланова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке странке]], министар окупираних источних територија. На [[НирнбершкиНирнбершка процессуђења|Нирнбершком процесу]] за ратне злочине осуђен је на смрт.

Розенберг је пореклом био балтички [[Немци|Немац]]; рођен је у Талину, ([[Естонија]]) који је тада био део [[Руска Империја|Руске Империје]]. Студирао је [[Архитектура|архитектуру]] у [[Рига|Риги]] и [[машинство]] у [[Москва|Москви]], а докторирао је [[1917]]. у 24. години. Зграде које је тада пројектовао још стоје у центру [[Талин]]а. За време [[Октобарска револуција|Бољшевичке револуције]] 1917. подржао је контрареволуционарне снаге, а након њиховог неуспеха емигрирао је у [[НемачкаЊемачка|Немачку]] заједно с [[Макс Шојбнер-Рихтер|Максом Шојбнер-Рихтером]], каснијим страначким колегом. Често се кретао у круговима руских емиграната с којима је делио антибољшевичке ставове које је повезао са [[Антисемитизам|антисемитским]] у теорију о [[Јевреји|јеврејској]] завери која стоји иза револуције. Розенберг је био један од првих чланова [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Немачке радничке партије]]; придружио се у јануару [[1919]]. године, а такође је био и члан окултне организације ''[[Друштво Туле]]''.

На дну његове расне лествице налазили су се [[негроидна раса|црнци]] и [[Семити]], а на врху бела, [[аријевска раса]]. [[Нордијске земље|Нордијски народи]] су супериорни осталим аријевцима, а међу њих се убрајају [[Скандинавци]] (укључујући [[Финци|Финце]]), [[Немци]], [[Холанђани]], [[Фламанци]] и [[Уједињено Краљевство|Британци]]. Међу њима су на највишем положају Немци који чине сам врх расне лествице и једини су прави наследници древног нордијског народа који је заслужан за целокупни цивилизацијски напредак. Иако су многи нацисти [[Словени|Словене]] сматрали инфериорном, подложничком расом, Розенберг је тврдио да би се и они могли уклопити у аријевску расу и германску културу.

План је требало да подстакне антируски [[национализам]] међу окупираним народима и тако послужи немачким интересима везаним уз искорењивање [[Комунизам|бољшевизма]] и осигурање [[Лебенсраумживотни простор (идеологија)|животног простора]]. Након почетних освајања створени су Рајхскомесаријат Остланд и Украјина, под вођством [[Хајнрих Лохсе|Хајнриха Лохсеа]] и [[Ерих Кох|Ериха Коха]]. Политика према становништву тих територија постала је предмет спора између Розенберга и [[Шуцштафел|СС]]-а. Сметало му је сурово понашање према нејеврејским народима па се често жалио [[Адолф Хитлер|Хитлеру]] и [[Хајнрих Химлер|Химлеру]]. Иако је [[Словени|Словене]] сматрао хијерархијски нижим од Немаца, држао је да су и они Аријевци и да је њихово депортовање, поробљавање и убијање недопустиво; његов ангажман ипак није ишао даље од протестовања, а и сам је користио робовски рад. Суровости према [[Јевреји]]ма, у којима је сам имао улогу, нису му сметале. Иако је касније тврдио да није знао ништа о [[Холокауст]]у, на [[ванзејска конференција|конференцији у Ванзеу]], где је договорено истребљење европских Јевреја, имао је своје представнике, [[Алфред Мајер|Алфреда Мајера]] и [[Георг Лајбрант|Георга Лајбранта]].

Крајем рата је ухапшен и суђено му је на [[НирнбершкиНирнбершка процессуђења|Нирнбершком процесу]]; главни елементи оптужнице били су: утицај његових филозофских ставова, суделовање у спољној политици, улога у агресији на Данску и Норвешку, отимање имовине у окупираним подручјима, суделовање у Холокаусту и коришћење робовског рада. Проглашен је кривим за [[злочинизлочин против мира|злочине против мира]], планирање и подстицање [[рат]]а, [[ратни злочинизлочин|ратне злочине]] и [[злочин против човечности|злочине против човечности]], иако је порицао оптужбе и пребацивао кривицу на вође, Хитлера, [[Мартин Борман|Бормана]] и [[Хајнрих Химлер|Химлера]]. У својим записима из тога доба не крије и даље позитивне ставове о нацизму. Осуђен је на смрт. Обешен је [[16. октобар|16. октобра]] [[1946]].