Манастир Беочин — разлика између измена

Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се помиње у турским документима [[1566]]-[[1567|67]]. године, када је имао малу једнобродну цркву, за коју се претпоставља да је била саграђена под утицајем традиционалне архитектуре. У Аустро-Турским ратовима, манастир је оштећен и напуштен. После [[Велике сеобе Срба]], манастир су обновили избегли [[калуђери]] [[Манастир Рача|манастира Раче]], између 1697-99. године. Исти [[монаси]] су [[1708|1708.]] саградили привремену цркву од дрвета. Познати су под именом [[Рачани]].

 

По рушењу старе дрвене богомоље, данашња манастирска црква је изграђена [[1732|1732.]] и [[1734]]., а троспратни [[звоник]] уз западну фасаду цркве саграђен је [[1762|1762]]. године. Била је то велика заслуга Обрада Радонића из Новог Сада, који је 1752. године утрошио 190 ф. за репарацију храма, а 1762. године дао још 2000 ф. за торањ црквени.<ref>"Србски народни лист", Будим 1846. године</ref> Манастирски конаци, који су грађени између [[1728]]. и [[1771]]. године, окружују цркву са јужне и западне стране. Велике прилоге су дали и други побожни Срби: Димитрије Димитријевић из Футога, Атанасије Булаћ из Черевића за покривање звоника са бакром. Велико звоно од осам центи купио је 1785. године Атанасије Томић из Илока, а средње звоно тешко 4,5 центи направили су грађани новосадски: Лазар Јовановић, Стефан Голубовић и Михаил Живановић.<ref>"Србски народни лист", Будим 1846. године</ref> Манастирски комплекс је потпуно обновљен [[1893]]. године, а мање измене изведене су [[1921]]. године.