Манастир Шишатовац — разлика између измена

[[Манастир]] припада [[Епархија сремска|Епархији сремској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]] од изузетног значаја.

 

Према „Свитку завешталном“ монаси манастира [[манастир Жича|Жича]] Иларион и Висарион предвођени својим игуманом Теофаном (Теофилом) почетком [[16. век]]а побегли су од турскиг зулума у [[Срем]] и ту су нашли малу стару зидану црквицу посвећену св. Николи. Они су ту цркву срушили и на истом месту подигли [[1520]]. године нову, и посветили је Рођењу пресвете Богородице. ([[Иларион Руварац]] је мислио да то није могло бити 1520, већ између [[1545]]. и [[1550]]. г.) Тај нови манастир се од друге половине 16. века назива Шишатовац. Године [[1543]]. пренете су у Шишатовац мошти [[Стефан Штиљановић|св. Стевана Штиљановића]] из [[Шиклош]]а у [[Барања|Барањи]] за време игумана Теофила. Свечево тело почивало је у ораховом кивоту украшеном седефом до 1760, када је о трошку Вићентија Поповића, вршачког епископа, израђен нов, богато украшен метални кивот, увијен у црвену кадифу и сребром окован. По једној процени из 19. века ћивот као и напрсни крст са дуплим златним ланцем (који је владика Вићентије скинуо са себе и поставио на мошти Штиљановића), вредели су 20.000 ф.<ref>"Србски народни лист", Будим 1840. године</ref>

 

По окончању ратних дејстава у манастир је послата Комисија за утврђивање штете на културно-историјским предметима на територији Војводине, која је установила да су црква и конак разрушени, да су ствари из цркве или однете или пропале и да је очувана само капела изнад манастира у којој су остале старе иконе.{{sfn|Стојановић|2012|pp=79}}

 

Данас манастирски комплекс чине обновљена црква храм Рођења пресвете Богородице, једна зграда недавно изграђеног конака, југоисточно од цркве и камена капела светих апостола Петра и Павла. Скоро је обновљен и монументална манастирска капија. Изградња источног конака је завршена.