|
| боја = #CCCC99
}}{{nihongo|'''Кацушика Хокусај'''|葛飾 北斎|extra={{Audio|Ja-葛飾 北斎.ogg|изговор}}, c. 31. октобар 1760 —
10. мај 1849.}} био је [[Јапан|јапански]] уметник, укијо-е сликар и and графичар [[Едо период]]а.<ref>[[LouisЛуј FrédéricФредерик|Nussbaum, Louis Frédéric]]. (2005). [https://books.google.com/books?id=p2QnPijAEmEC&pg=PA345&dq= „Hokusai”] in ''Japan Encyclopedia'', p. 345.</ref> Рођен у Едоу (данашњи [[Токио]]), Хокусај је најпознатији као аутор серије [[Drvorez|дрвореза]] {{Nihongo|''Тридесет и шест погледа на планину Фуџи''|富嶽三十六景|Fugaku Sanjūroku-kei|c. 1831}} који укључује међународно иконичну штампу, ''Велики талас над Канагавом''.
Хокусај је створио ''Тридесет и шест погледа'' као одговор на домаћи путни успон и као део личне опсесије планином [[Fudži|Фуџи]].<ref name="smith"/> То је била ова серија, посебно штампање ''Великог таласа'' и ''Добар ветар, ведро јутро'', који су обезбедили Хокусајову славу како у Јапану, тако и у прекоморским територијама. Као што историчар Ричард Лејн закључује: „Заиста, ако постоји једно дело које учинило Хокусаја познатим, како у Јапану, тако и у иностранству, оно мора бити ова монументална серија штампања”.<ref name="lane" /> Док су Хокусајова дела пре ове серије сигурно била важна, до ове серије нису добила широко признање.<ref>Kleiner, Fred S. and Christin J. Mamiya, (2009). [https://books.google.com/books?id=TlVeuxIgjwQC&pg=PA115&dq= ''Gardner's Art Through the Ages: Non-Western Perspectives,'' p. 115].</ref>
[[Датотека:Tako_to_ama_retouched.jpg|thumb|left|250п|''[[The Dream of the Fisherman's Wife|Сан рибарове жене]]'', 1814]]
Хокусај је исто тако практиовао [[erotic artеротика|еротску уметност]], звану ''[[Shunga (art)|шунга]]'' на јапанском. Већина шунга радова су типа [[укијо-е]], и обично су били урађени у [[дрворез]]ном штампарском формату.<ref name=Helsinki>{{cite book|title=Forbidden Images – Erotic art from Japan's Edo Period |publisher=Helsinki City Art Museum |location=Helsinki, Finland |language=Finnish |year=2002 |pages=23-28|isbn=978-951-8965-53-7}}</ref> У дословном преводу, јапанска реч ''шунга'' значи ''слика пролећа''; „пролеће”.
У шунги су уживали и мушкарци и жене свих класа. Празноверја и обичаји везани за шунгу сугеришу да је то био случај; на исти начин на који се [[самурај]]ско ношење шунге сматрало срећном амајлијом против смрти, оно се сматрало и заштитом од пожара у [[трговацтрговина|трговачким]] складиштима и кућама. Из тога се може закључити да су самураји, [[chonin|чонини]] и домаћице, сви поседовали шунге. Све те три групе су биле погођене сепарацијом од супротног пола; самураји су живели у касарнама по више месеци, супружничко одвајање произилазило из [[санкин котаи]] система, а трговци су морали да путују да би набавили и продали добра.<ref name=Kornicki>{{cite book|title=The Book in Japan: A Cultural History from the Beginnings to the Nineteenth Century |last=Kornicki|first=Peter F.|location=Honolulu | publisher=University of Hawaii Press | isbn=978-0-8248-2337-5|pages=331-353}}</ref> Записи о женама које су саме добављале шунге од позајмљивача књига показују да су их оне користиле.<ref name=Helsinki /> Постојала је традиционална пракса представљања младе са укијо-е приказујући при томе еротске сцене из ''[[Прича о Генџију]]''. Шунга је можда служила као сексуални водич за синове и кћери богатих породица.
== Дела и утицаји ==
|
