Године [[1885]]. завршио је Прву мушку гимназију у Београдy<ref>Монографија "Прва београдска гимназија 1839-1989", Београд, (1989). стр. 434.</ref>. Након боравка у [[Брисел]]у (1885. г.) и [[Лондон]]у, студирао је од 1886. г. до 1890. г. и дипломирао права у Паризу и Женеви као државни стипендиста [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]]. Потом је студије наставио [[1891]]. године на Слободној школи политичких наука у [[Париз]]у.
[[Године 1892]].,, враћа се у Србију где добија прву државну службу, као судија у београдском првостепеном Варошком суду, а потом краљевским указом бр. 10422 од [[01/11/1897]] Симић је постављен за председника првостепеног шабачког суда, да би краљевским указом бр. 4064 од [[21/03/1898]] био именован за председника првостепеног [[Варошки суд|београдског Варошког суда]]. 04/11/1900 краљевским указом бр. 13103 постављен је за судију Апелационог суда у Београду а убрзо након тога је био именован за заменика председника при истом суду<ref>Уверење бр. 14167 од 14/11/1903 издато од Министарства Правде, Краљевине Србије</ref>.
[[Године 1898]]., жени се са Драгом, ћерком [[Кафана Албанија|Крсте М. Томановића]], гвожђарског велетрговца и власника најскупље продатог плаца у историји Београда (1936. г.), на месту некадашње [[Кафана "Албанија"|Кафане "Албаније"]], а данашње истоимене [[Палата Албанија|Палате]] Трговачког фонда ("Политика", [http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1936/11/28#page/8/mode/1up 28. новембар (1936). стр. 9], "Најскупљи плац у Београду", чланак о продаји земљишта на коме су се налазиле, до њиховог рушења, кафане "Албанија" и "Мала Касина").
Неоконзервативац по политичком убеђењу, Васа је као и његов отац био активни члан Напредне странке. Преко породице Симић, ([[Jovan Simić Bobovac|Јован Симић Бобовац]]), веома близак [[Обреновићи|династији Обреновића]], а посебно [[Милан Обреновић|Краљу Милану]] и политичком кругу око [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] (1843-1898).
