Мимар Синан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Поправљене везе: Персија → Иран, Селџуци → Селџучко царство |
||
Ред 32:
Године [[1938]]. на 350-годишњици Синанове смрти, турски историчар [[Б. Злуг]] је изнео неке нове податке о Синановом пореклу. Ове податке он темељи на оригиналним писаним документима, који се налазе у турском Државном архиву. Према њима, Синан се родио у [[Агирназ]]у, селу у подручју [[Кеси]], у централном делу [[Кајсери (вилајет)|Кајсерије]]. Према подацима сиџила (судбеног протокола) из тога времена, ове крајеве су насељавали хришћани турског порекла, које је Византија, да би се одупрла навалама Арапа насељавала у [[Анадолија|Анадолији]].<ref>{{cite book|last=Akgündüz| first = Ahmed| last2=Öztürk| first2 = Said| title = Ottoman History: Misperceptions and Truths| url = https://books.google.com/books?id=EnT_zhqEe5cC|year=2011| publisher = IUR Press|isbn = 978-90-90-26108-9|pages=196}}</ref> Као хршћанско дете, Синан је доведен у [[Истанбул]], преведен на [[ислам]] и дат у [[јањичари|јањичарску]] војску на васпитавање.<ref name="GoodwinA87">{{harvnb|Goodwin|2001|p=87}}</ref>
Према подацима Б. Злуга, с којима се слажу и подаци Е. Еглија, није познат тачан датум Синановог рођења, ни доласка у Истанбул. Са највише вјероватноће узима се да је рођен [[1490]]. или [[1491]]. године. Већ [[1516]]. године суделује као грађевински радник у војном походу на [[Египат]]. О следећих пет година нема поузданих података. Године [[1521]]. налази се са војском султана [[Сулејман Величанствени|Сулејмана]], кад она заузима [[Београд]], а наредне [[1522]]. године налази се са војском у походу на Родос. Тада у јањичарској војсци добија титулу „секбан коњаник“, (род јањичарске војске који у саставу има ловачке псе). Године [[1526]]. учествује у [[Битка код Мохача|бици код Мохача]] и у заузимању [[Краљевина Угарска (1000—1526)|Угарске]], а [[1529]]. са султановом великом армијом, налази се под [[Беч]]ом. Следећих година је, највероватније, са султановом војском у [[Средња Европа|Средњој Европи]], али о томе нема сигурних података. Године [[1534]]. и [[1535]]. учествује у освајању [[
На султановом двору постојала је у то време служба и титула главног [[архитекта]], коју је до [[1536]]. године вршио [[Аџем Али]], пореклом персијанац. После његове смрти, између [[1536]]. и [[1539]]. године, место главног архитекта било је непопуњено. Године [[1539]]. по подацима Б. Злуга, указала се потреба за изградњом турбета (маузолеја) умрлом великом везиру Ајас-паши. Тадашњи велики везир [[Лутфи-паша]] изјављује да за овај посао не постоји вештији [[архитекта|архитект]] од Хасеки Синан субаше, који се налази у јањичарској војсци, те му преко команданта јањичара нуди титулу главног архитекта Турског царства. Ову дужност је од тада вршио Синан, непрекидно, до своје смрти [[1588]]. године.
Ред 56:
У овом периоду Синан наставља традиционални стил османске архитектуре, али он постепено почиње да експериментише на разним могућностима, јер је за време његове војне каријере имао могућност да прочава архитектонске монументе у освојеним градовима Европе и [[Блиски исток|Блиског истока]].
Синан добро упознаје [[
За овај период важно је поменути три џамије – џамију [[Џамија Хусрев-паше|Хусрев-паше]] у Алепу и [[Haseki Hürrem Sultan Hamamı|Хасеки Хурем]] и [[Шехзаде џамија|Шехзаде џамију]] у [[Истанбул]]у.
| |||