Луј Армстронг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta8) |
м Разне исправке |
||
Ред 2:
| име = Луј Армстронг
| слика = Louis Armstrong restored.jpg
| опис_слике
| датум_рођења = {{Датум рођења|1901|8|4}}
| место_рођења
| држава_рођења
| датум_смрти = {{Датум смрти|1971|7|6|1901|8|4}}
| место_смрти
| држава_смрти
| боја_позадине
| инструмент =
| жанр =
| занимање =
| активни_период
| издавачка_кућа
| везани_чланци
| вебсајт =
| потпис =
Ред 40:
Радио је и за [[Литванија|литванско]]-јеврејску имигрантску породицу Карнофскис, која је имала одлагалиште отпада и давала му повремено послове. Прихватили су га и односили се према њему као према делу породице, знајући да је одрасто без оца.<ref>{{Cite news
| last
| first = Stanley
| title = My Debt to Cousin Louis's Cornet
| work = The New York Times
|
| publisher =
|
| url = http://query.nytimes.com/gst/fullpage.html?sec=health&res=9C02E1D91639F932A15751C0A9679C8B63
| accessdate
Касније је написао сећања о односу са Карнофскис породицом у делу -{„''Louis Armstrong + the Jewish Family in New Orleans, La., the Year of 1907''“}-. Описује своје откриће како је та породица због свог јеврејског порекла често била дискриминисана од осталих белаца. Армстронг је носио привезак [[Давидова звезда|Давидове звезде]] до краја живота и писао шта је научио њих: „како живети стваран живот и одлучност“.<ref name=Commentary>Teachout, Terry. [https://www.commentarymagazine.com/articles/satchmo-and-the-jews/ "Satchmo and the Jews"] ''Commentary'' magazine, Nov. 2009.</ref>
Ред 102:
Након раздвајања од Лил, Армстронг је почео да наступа у -{„''Sunset Caféu''“}- за [[Ал Капоне]]овог сурадника Џоа Глејсера у музичком саставу -{„''Carroll Dickerson Orchestra''“}-, са пијанистом Ерл Хајнсом. Састав је убрзо преименован у -{„''Luis Armstrong and his Stompers''“}-,<ref>{{harvnb|Collier|1985|pp=160–162}}</ref> иако је Хајнс био музички директор и Глејсер менаџер оркестра. Хајнс и Армстронг су брзо постали пријатељи као и успешни сарадници.<ref>Nairn: ''Earl "Fatha" Hines'': [https://vimeo.com/58414566] - see External Links/Video clips below.</ref>
Армстронг се вратио у Њујорк 1929, где је свирао у оркестру за успешан мјузикал -{„''Hot Chocolate''“}-, који су написали Анди Разаф и композитор/пијаниста Фатс Волер. Појављивао се и као вокалиста, глумећи самога себе, те је редовно „крао шоу“ са својом извођењем песме „''Ain't Misbehavin' ''“, која је његов најбоље продавани снимак до данас.<ref>{{cite web|
Армстронг је почео да наступа у ноћном клубу -{„''Connie's Inn''“}- у Харлему, главном ривалу клуба -{„''Cotton Club''“}-, месту за темељно припремљене наступе<ref>Morgenstern, Dan. “Louis Armstrong and the development & diffusion of Jazz”, Louis Armstrong a Cultural Legacy, Marc H Miller e.d., Queens Museum of Art in association with [[University of Washington Press]], 1994 pp. 110.</ref> и параван за гангстера [[Dutch Schultz|Дача Шулца]].
Ред 135:
Армстронг је преминуо од [[срчани удар|срчаног удара]] у сну 6. јула 1971, месец дана пре 70-тог рођендана,<ref>Meckna, Michael; Satchmo, The Louis Armstrong Encyclopedia, Greenwood Press. Connecticut & London, 2004.</ref> и 11 месеци након познатог наступа у хотелу -{„''Waldorf-Astoria''“}-.{{sfn|Bergreen|1997|p=491}} У време смрти живео је у четврти Корона, делу [[Квинс]]а, у Њујорку.<ref>Krebs, Albin. [http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html "Louis Armstrong, Jazz Trumpeter and Singer, Dies"], ''The New York Times'', July 7, 1971. Accessed October 1, 2009. "Louis Armstrong, the celebrated jazz trumpeter and singer, died in his sleep yesterday morning at his home in the Corona section of Queens."</ref>
Сахрањен је на гробљу Флушинг у Квинсу, Њујорк. Почасни носачи ковчега су били Бинг Кросби, [[Ела Фицџералд]], Дизи Гилеспи, Перл Бејли, Конт Баси, Хари Џејмс, [[Франк Синатра]], Ед Суливан, колумниста Ерл Вилсон, комичар Алан Кинг, Џони Карсон и Давид Фрост.{{sfn|Collier|1985|p=333}} На погребу је Пеги Ли отпевала молитву "[[Молитва Господња|Оче наш]]", док је Ал Хиблер извео песму -{„''Nobody Knows the Trouble I've Seen''“}-, а дугогодишњи пријатељ Фред Робинс, држао је говор на погребу.<ref>{{cite web|
== Филмови и ТВ ==
Ред 248:
|}
Институција „[[Дворана славних рокенрола]]“ је уврстила Армстронгову песму -{„''West End Blues''“}- на попис 500 песама које су обликовале рокенрол.<ref>{{cite web|
Године 1995. пошта САД издала је комеморативну [[поштанска марка|поштанску марку]] са Лујом Армстронгом од 32 америчка цента.
Ред 263:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Armstrong, Louis and Thomas Brothers. ''Armstrong, in His Own Words: Selected Writings''. {{page|
* {{Cite book
* Brothers, Thomas. ''Louis Armstrong's New Orleans''. {{page|
* Cogswell, Michael. ''Armstrong: The Offstage Story''. {{page|
* {{Cite book
* Jones, Max, "LOUIS: The Louis Armstrong Story 1900—1971." (with John Chilton) New York City (new preface by Dan Morgenstern) : Da Capo Press. {{page|
* Jones, Max and John Chilton, Louis Armstrong Story. {{page|
* Meckna, Michael. ''Satchmo: The Louis Armstrong Encyclopedia''. {{page|
* Storb, Ilse, "Louis Armstrong: The Definitive Biography". {{page|
* {{Cite book
{{refend}}
Ред 283:
{{Commonscat|Louis Armstrong}}
* {{ИМДб име|id=nm0001918| name = Луј Армстронг}}
* -{[http://www.louis-armstrong.net/ louis-armstrong.net – Sony BMG Music Entertainment]{{Мртва веза|date=08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}}-
* -{[http://www.gadflyonline.com/archive/MarchApril00/archive-louisarmstrong.html Louis Armstrong by Nat Hentoff]}-
* -{[http://www.nytimes.com/learning/general/onthisday/bday/0804.html Obituary, NY Times]}-
|