Манастир Лепавина — разлика између измена

Изузетно тешке тренутке је манастир проживео у време [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Одмах после окупације братство је ухапшено и одведено у логор. Јеромонах Јоаким (Бабић) је убијен, а остали су монаси прогнани у [[Србија|Србију]]. 27. октобра 1943. манастир је бомбардован, манастирске зграде су готово сасвим разрушене, а црква и конак тешко су оштећени. Црквена опрема је била у целини уништена, али је у делу конака који је избегао рушење остао сачуван део манастирске библиотеке, који су присвојили унијатски свештеници.

 

После рата у манастиру живи отац Симеон (Сакуљ), који га делимично обнавља и враћа отуђено благо. Залагањем [[митрополија загребачко-љубљанска|загребачко-љубљанског митрополита]] [[Јован Павловић|Јована (Павловића)]], који је 1977. постао поглавар епархије, манастир полако враћа некадашњи сјај и важност. Веза са манастиром Хиландаром поново је оживела 1984. године доласком хиландарског монаха Гаврила (Вучковића), који је након неког времена постао манастирски [[игуман]] и напослетку [[архимандрит]].<ref>{{Cite web | url = http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php/manastiri/37-manastir-lepavina | title = Манастир Леповина | accessdate = 29. 03. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20151018031016/http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php/manastiri/37-manastir-lepavina |archive-date = 18. 10. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>