Манастир Буково — разлика између измена

'''Манастир Буково''' припада [[Епархија тимочка|Епархији тимочкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. [[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена Светом оцу [[Свети Никола|Николају Чудотворцу]], налази се на 4 -{km}- од [[Неготин]]а на путу [[Зајечар]]-Неготин, на падини Братујевачке косе. Име манастира по предању потиче од „букових шума“ или птице „бука“ које су живеле овде у некадашњим ритовима.<ref>[http://www.manastirbukovo.org Манастир Буково]</ref>

Писани подаци о ктитору манастира не постоје, али постоје више предања која о томе говоре. По једном предању манастир је задужбина српског краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] са краја 13. века, подигнут после победе над бугарским царем [[Јован Шишман|Шишманом]]. По другом предању ктитор манастира је [[Свети Никодим Тисмански]] који је живео и делао у [[Тимочка Крајина|Тимочкој Крајини]], а по трећем ктитор манастира је био неко из властеле источне Србије и потиче из 15. века. Над вратима припрате сачуван је српски натпис, по којем је манастир са црквом Св. Николе Мирликијског "пописан" [[1654]]. године. Било је то у време настојатеља Михаила игумана Дечанца, а ктитор био кир Симеон, кнез Трњански (Србин из вароши Трна у Бугарској).<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref>

Током своје историје манастир је више пута страдао и био обнављан. Манастир је 1813. године током устанка био од стране Турака поробљен и попаљен.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref> [[Милош Обреновић|Кнез Милош]] је након обнове манастира [[1837]]. године поклонио звона манастиру, а [[1839]]. године подигнута су два конака. Припрата на манастирској цркви је дозидана [[1877]]. године.