Манастир Дренча — разлика између измена

'''Манастир Дренча''' или '''Душманица'''<ref name="Васа" /> се налази код [[дренча|истоименог места]], недалеко од [[Александровац|Александровца]] и припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].

 

Подигао га је, између [[1379]]. и [[1382]]. године<ref name="СК" />, некадашњи велможа кнеза [[лазар Хребељановић|Лазара]] (1371—1389), [[доротеј (монах)|монах Доротеј]] са сином и каснијим патријархом [[Патријарх српски Данило III|Данилом (III)]] ([[1390]]/[[1391]]—[[1399]]) и даровао му велике поседе око [[Крушевац|Крушевца]] и у [[Браничево (област у Србији)|Браничеву]]<ref name="Васа">{{ВМ-ПМ|Стране=130}}</ref>, који су укључивали двор са црквом у [[Наупаре|Наупари]] ([[манастир Наупара]]). Манастирска црква [[Триконхонална основа|триконхоналне основе]], посвећена [[Ваведење|Богородичином Ваведењу]], припада [[Моравски стил|Моравској школи]] и представља један од најстаријих споменика тог типа, а Османлије су га порушиле [[1454]]. године<ref name="Политика">{{cite news |last=Станковић|first=Р|authorlink= |coauthors= |title=Оживео манастир Дренча |url=http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Oziveo-manastir-Drencha.sr.html|work= |publisher=Политика|date = 22. 4. 2009. |accessdate = 5. 1. 2012}}</ref>. Радови на [[теренско истраживање у археологији|истраживању]] и [[рестаурација|конзервацији]] рушевина Дренче обављани су у неколико наврата ([[1952]], [[1967]], [[1971]], [[1981]]. и [[2002]]), а потпуна обнова манастирске цркве изведена је од стране Завода за заштиту споменика културе из [[Краљево|Краљева]], од [[2003]]. до [[2006]]. године.