Манастир Наупара — разлика између измена

По извештају из 1895. године манастир је поседовао 642 хектара земље, од које је под шумом било 610 хектара. Капитала се ту није стекло, а вредност целокупне непокретности била је процењена на близу 18.000 динара.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>

 

Данашња [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[14. век]]а. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир. [[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао [[Доротеј (монах)|монаху Доротеју]], помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по вољи кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Обновили су га изнова те године браћа [[Стојан Симић]] и [[Алекса Симић]], о чему постоји запис над западним црквеним вратима. Било је то у време настојатеља манастира Саве Петровића архимандрита Св. Романа (манастира) и јеромонаха Пахомија из манастира Наупаре.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref>