Манастир Наупара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: аутоматски замењен текст (-== Прошлост == +== Историја ==); козметичке измене |
|||
Ред 23:
}}
[[Датотека:Naupara_tabla.jpg|мини|десно|300п|<center>Подаци о реновирању цркве из 1835. године (табла изнад улаза)]]
'''Манастир Наупара''' припада [[Епархија крушевачка|Епархији крушевачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], налази се у [[Наупаре|истоименом селу]] на обали [[Расина|Расине]], код [[Крушевац|Крушевца]].
==
Манастир "Наупаре" се 1870. године у округу и срезу Крушевачком а епархији Ужичкој. У њему је тада четири монаха. При манастиру ради народна основна школа.<ref>"Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године</ref>
По извештају из 1895. године манастир је поседовао 642 хектара земље, од које је под шумом било 610 хектара. Капитала се ту није стекло, а вредност целокупне непокретности била је процењена на близу 18.000 динара.<ref>"Дело", Београд 1895. године</ref>
Данашња [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] спада међу најстарије примерке [[Моравски стил|Моравског стила]] и подигнута је током осме деценије [[14. век]]а. Првобитно је направљена као придворна црква неког локалног [[властелин]]а, да би касније била претворена у манастир. [[Лазар Хребељановић|Кнез Лазар]] је, у једној повељи из [[1382]]. године коју је издао [[Доротеј (монах)|монаху Доротеју]], помиње као део властелинства [[Манастир Дренча|манастира Дренче]], код [[Александровац|Александровца]]. Манастирска црква је обновљена [[1835]]. године, по вољи кнеза [[Милош Обреновић|Милоша Обреновића]]. Обновили су га изнова те године браћа [[Стојан Симић]] и [[Алекса Симић]], о чему постоји запис над западним црквеним вратима. Било је то у време настојатеља манастира Саве Петровића архимандрита Св. Романа (манастира) и јеромонаха Пахомија из манастира Наупаре.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1867. године</ref>
Током прве половине последње деценије [[20. век]]а, на манастирској цркви су вршени радови на истраживању и [[Конзервација|конзервацији]] њене [[Архитектура|архитектуре]] и [[живопис]]а, који су окончани [[1995]]. године. Наупара се данас налази под заштитом [[Република Србија|Републике Србије]], као [[споменик културе од великог значаја]]<ref name="СК">{{СК-САНУ| Линк = 764| Име = Манастир Наупаре| Чланак = Наупара, манастир}}</ref>.
| |||