Манастир Крушедол — разлика између измена

[[Матица Српска]] и [[Институт за нуклеарне науке Винча]] су [[2012]]. објавили научно конзерваторску студију Иконостас цркве манастира Крушедола. Подаци о конкретним уметнички делима упоређени са историјским записима, осветљавају процес рзвоја сликарских матријала и технологие кроз векове, као карактеристике значајних аутора, мајсторских радионица и школа.

== ПрошлостИсторија ==

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] је посвећена празнику [[Благовести|Благовештења]]. Манастир је основао [[Ђорђе Бранковић (деспот)|деспот Ђорђе Бранковић]] (у монаштву назван свети Максим) са својом [[мати Ангелина|мајком Ангелином]],<ref>[http://www.spc.rs/sr/500_godina_manastira_krusedol 500 година манастира Крушедол на сајту СПЦ, 11. август 2009.] , Приступљено 14. 9. 2009.</ref> уз помоћ влашког војводе [[Јован Њагој|Јована Њагоја]], између [[1509]]. и [[1516]]. Неки истраживачи сматрају да се на том месту налазило светилиште [[стара словенска вера|старе словенске вере]].<ref>Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973.</ref>

Недалеко од манастира Крушедола, мајка Ангелина је подигла цркву и женски манастир у којем је и сама живела. Та црква је касније постала парохијска црква села Крушедола. У 19. веку су још постојали остаци манастирских ћелија у којима је живела крушедолска породица Ћелијашевић.<ref name="automatski generisano1">"Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године</ref>

Приликом повлачења [[Турци|Турака]] из [[Срем]]а [[1716]], манастирски конаци су оштећени, а црква спаљена. Обнављање манастира је почело [[1721]]. године и завршено крајем шесте деценије [[18. век]]а. Митрополит Вићентије Поповић је направио општу кухињу, трпезарију, подрум.

Највеће заслуге је имао [[епископ Никанор Мелентијевић|Никанора]] Мелентијевића епископа Печујског. Ту је он био од првог дана монашког живота; постригао се, прошао све степенице од ђака, преко ђакона до свештеника. Патријарх Арсеније га је поставио за архимандрита Крушедолског, а Митрополит Софроније - за епископа Печујског. Али када је сазнао да је изгорео манастир Крушедол, он је оставио своју владичанску столицу у Печују, дошао на Фрушку гору и сав се посветио обнови Крушедола. Подигао је дугу источну страну манастира са капелом, уз који је направио своју ћелију прозвану "Владикина соба". Изградио је још и гостионицу и оставе за усеве, чије је плодове манастир десетком убирао.<ref>"Сербскиј народниј лист", Будим 1838. године</ref> У манастиру се Никанор и упокојио 1739. године, а на гробном споменику је било уклесано: "Бист великиј ктитор".

Уз западно крило конака изграђен је високи барокни звоник [[1726]], висок 16 хвати, који су платили Новосађани, Богдановићи - Недељко, Стојић и Василије. Браћа су и звона поставили и цркву покрили.<ref>"Србски народни лист", Будим 1841. године</ref> Између [[1742]]. године када је продужена предња страна манастира и [[1750]]. године обновљена је [[Црква (грађевина)|црква]]. Изградња четвоространих манастирских конака завршена је [[1753]]. године. Проигуман Пајсије подигао је пред црквом "клисарницу"са ћелијама и подрумом. Духовник Софроније обновио је ћелије. Хаџи Исаија из манастира Грабовца, када се преселио дрвенарију (столове и крстове) је нову направио.

[[Иконостас]] је компонован од икона из четири периода. Најстарије су иконе апостола са [[Исус|Христом]], [[Богородица|Богородицом]] и св. [[Јован Крститељ|Јованом Крститељем]], рад из половине [[16. век|XVI века]].