Велики раскол — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 4:
{{leftlegend|darkorange|Католичка црква}}]]
 
'''Велики раскол''' или '''велика шизма''' ({{Јез-грч|σχισμα}} [''-{skhisma}-''], {{Јез-лат|schisma}} = „раскол, одвајање, цепање, дељење, шизма“) означава највећи [[раскол]] у историји [[хришћанство|хришћанства]], који је отпочео [[1054]]. године прекидом [[Литургија|литургијске]] заједнице између [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] и [[Православна црква|Православне цркве]].{{sfn|Острогорски|1969|p=319-320}} До раскола је дошло након низа претходних спорова и сукоба, који су вођени поводом разних теолошко-догматских и црквено-управних, односно еклисиолошких питања. Главни [[теологија|теолошки]], односно [[догматика|догматски]] спор вођен је поводом западног учења о ''двоструком'' исхођењу [[Свети дух|Светог духа]] од Оца и Сина. Ово неправилно учење је на западу довело до уметања израза [[Филиокве]] ([[Латински језик|лат.]] ''-{Filioque}-'') у [[Никејско-цариградски симбол вере]]. Поменуте неправилности нису биле прихваћене од стране источних хришћана. Главни [[еклисиологија|еклисиолошки]] спор вођен је поводом нарушавања начела [[црквена саборност|црквене саборности]] од стране помесне Римске цркве која је тежила да наметне своју власт у читавом хришћанском свету.
 
Раскол је наступио [[16. јул]]а 1054. године, када су тројица легата римског папе [[Папа Лав IX|Леона IX]] након доласка у [[Цариград]] одлучили да екскомуницирају [[Цариградска патријаршија|цариградског]] патријарха [[Михаило Керуларије|Михаила Керуларија]] и [[Охридска архиепископија|охридског]] архиепископа Леона.{{sfn|Mansi|1774|p=676-679}}{{sfn|Острогорски|1969|p=319-320}}{{sfn|Пузовић|2008б|p=147-163}} Легати су претходно затражили од патријарха и архиепископа да признају римског папу за врховног поглавара Цркве и одобре извесна западна учења и обреде, али православни јерарси на то нису пристали. Правна ваљаност екскомуникације која је изречена 16. јула показала се као упитна, пошто се римска катедра у међувремену нашла у стању упражњености, пошто је папа Леон IX умро још 19. априла, а његов наследник је коначно изабран тек у пролеће наредне 1055. године.